U Srbiji je zabeležen porast broja obolelih od malih boginja, a među obolelima su najugroženije bebe koje još nisu vakcinisane. Ključno pitanje je ko je najugroženiji ukoliko dođe do epidemije, s obzirom na situaciju u okruženju – Rumuniji i Bosni i Hercegovini, gde je obuhvat vakcinacijom ispod minimalnih 95 odsto.

Od morbila su najugroženiji i svi koji iz medicinskih razloga ne mogu da prime MMR vakcinu, kao i nepotpuno vakcinisane generacije rođene od 1970. do 1984. godine, koje su vakcinisane jednom dozom i koje su sada u većem riziku da obole.

Starije osobe, posebno one koje nisu vakcinisane ili ne znaju svog vakcinalnog statusa, takođe su u riziku i mogu imati najteže komplikacije od malih boginja. Prema zakonu, zdravstveni kartoni građana Srbije čuvaju se 90 godina, pa svako može proveriti svoj vakcinalni status u svom zdravstvenom kartonu.

Simptomi malih boginja uključuju povišenu telesnu temperaturu, sekreciju iz nosa, kašalj, konjuktivitis, te skok telesne temperature i osip koji se širi po telu. Komplikacije su češće kod dece mlađe od 5 godina i odraslih starijih od 20 godina, uključujući zapaljenje pluća, zapaljenje srednjeg uha, dijareju, zapaljenje mozga i gubitak vida.

U cilju zaštite od malih boginja, važno je proveriti vakcinalni status, posebno za osobe koje su nevakcinisane ili ne znaju da li su vakcinisane. Vakcinacija je najefikasniji način zaštite od morbila, a kolektivni imunitet je ključan u sprečavanju širenja virusa. Apeluje se na sve građane da provere svoj vakcinalni status i da se vakcinišu ukoliko je potrebno kako bi se zaštitili od ove opasne infekcije.