Siniša Mali, prvi potpredsednik vlade Srbije i ministar finansija, nedavno je boravio u Vašingtonu gde se sastao sa Ričardom Grenelom, izaslanikom američkog predsednika za specijalne misije. Ovaj susret je deo šireg angažmana Malia na prolećnom zasedanju Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) i Svetske banke, koje se održava od 21. do 26. aprila. Na svom Instagramu, Mali je izrazio zadovoljstvo ponovnim susretom sa Grenelom, naglašavajući važnost daljih zajedničkih radova.
Tokom svog boravka, Mali je istakao da Srbija aktivno radi na rešenju problema sa američkim carinama koje utiču na domaću ekonomiju. On je smirio građane porukom da ne treba da brinu, jer su u toku razgovori i analize koje će dovesti do optimalnog rešenja. „Već smo analizirali strukturu prihoda od carina na robu iz SAD-a i očekujemo da ćemo doneti odluku koja će biti korisna za našu ekonomiju“, rekao je Mali.
Mali je takođe napomenuo da su statistički podaci o trgovinskom deficitu između Srbije i SAD-a različiti. Prema američkim podacima, trgovinski deficit Srbije sa SAD-om iznosi skoro 700 miliona dolara, dok srpski podaci govore o deficitu od oko 79-80 miliona. Ova razlika ilustrira kako se različite metodologije mogu razlikovati i potencijalno uticati na bilateralne odnose.
Pored sastanka sa Grenelom, Mali je razgovarao i sa investitorima u organizaciji Bank of America. Ovaj sastanak je, prema njegovim rečima, bio važan, ali ne i lak, s obzirom na trenutne proteste i blokade koje su prisutne u Srbiji. On je naglasio da ovi protesti mogu imati negativan uticaj na ekonomske rezultate i smanjiti prostor za nove investicije. Mali je ukazao na to da je smanjena prognoza rasta Srbije sa 4,2% na 3,5%, što znači manje povećanje plata i penzija.
S obzirom na trenutne ekonomske izazove, Mali je naglasio da je Srbija sačuvala makroekonomsku stabilnost i ostvarila visoke stope rasta, što je rezultat dosadašnje ekonomske politike. Tokom prolećnog zasedanja, delegacija Srbije je uspešno predstavila zemlju, a Mali je istakao potrebu da se odgovori na izazove koje donose unutrašnji protesti.
Još jedan važan sastanak koji je Mali imao u Vašingtonu bio je sa predsednikom Svetske banke Adžajem Bangom. Razgovarali su o uticaju carina i trgovinskog rata između SAD, Kine i Evropske unije, kao i o kandidaturi Srbije da bude domaćin godišnjeg skupa MMF-a i Svetske banke 2029. godine. Mali je istakao značaj ovog sastanka, naglašavajući retke prilike da se razgovara o ključnim pitanjima koja utiču na svetsku ekonomiju.
Tokom sastanka sa Bangom, Mali se takođe dotakao pitanja energetske nezavisnosti i razvoja nuklearne energije, što je dodatno potvrdilo važnost ovih tema u okviru globalne ekonomske diskusije. On je napomenuo da je razgovarao i o potencijalu Srbije kao domaćina važnih međunarodnih događaja, što može doprineti jačanju njene pozicije na svetskoj ekonomiji.
U zaključku, Siniša Mali je tokom svog boravka u Vašingtonu uspeo da se susretne sa ključnim akterima u međunarodnoj finansijskoj zajednici i razmatra brojne izazove i prilike za Srbiju. Njegovi sastanci sa Grenelom, investitorima i Bangom naglasili su važnost nastavka dijaloga i saradnje na globalnom nivou, kao i potrebu za pronalaženjem rešenja za trenutne ekonomske izazove. Srbija nastavlja da se pozicionira kao stabilan i perspektivan partner na međunarodnoj sceni, uprkos unutrašnjim izazovima i protestima koji se odvijaju.
