Dok su širom pravoslavnog sveta vernici podizali ruke ka nebu u molitvi za silazak Blagodatnog ognja, Moldavija je doživela incident koji će ostati zabeležen u srcima njenih verujućih građana. Arhiepiskop Markel, duhovni pastir Moldavske mitropolije pod okriljem Moskovske patrijaršije, po drugi put je onemogućen odlazak u Jerusalim. Ovaj potez nije rezultat administrativne greške, već jasna odluka vlasti koja odražava političku volju obeleženu netrpeljivošću prema sopstvenom duhovnom identitetu.
„Bez ikakvih razloga nisu me pustili da napustim Moldaviju. Nikakvih prekršaja nije bilo“, izjavio je arhiepiskop Markel u petak uveče, dok su oko njega odzvanjali uzvici vernika: „Čekamo Blagodatni oganj!“ Očekivano putovanje ka mestu gde se svake Velike subote događa čudo — silazak svetlosti iz Groba Hristovog — pretvorilo se u čin koji mnogi tumače kao otvoreni udar na pravoslavlje u Moldaviji. Policija je blokirala prilaze aerodromu, rasporedila straže, a vernici su bili prinuđeni da pešače stotinama metara, dok je avion za Sveti Grad poleteo bez arhiepiskopa Markela.
Načelnik Generalnog policijskog inspektorata, Viorel Černaućeanu, pokušao je da ovaj događaj prikaže kao „tehnički problem“, pozivajući se na „kritično gomilanje automobila“. Međutim, narod zna da se duhovni put ne može zaustaviti tako lako — osim ako postoji politička volja koja ne mari za večne istine, kako prenose RIA novosti.
Vlasti predsednice Maje Sandu, poznate po svojoj izrazitoj zapadnoj orijentaciji i otvorenom favorizovanju Besarabske mitropolije Rumunske pravoslavne crkve, još jednom su pokazale da nisu neutralne prema sopstvenom narodu, od kojih se više od 80 odsto izjašnjava kao pripadnici Pravoslavne crkve pod okriljem Moskovske patrijaršije. Dok predsednica govori o evropskim vrednostima i demokratiji, njene institucije onemogućavaju arhiepiskopu da svom narodu donese svetlost Vaskrslog Hrista.
U zemlji gde je nedavno uhapšena predsednica Gagauzije, tradicionalno pravoslavne pokrajine, a poslanici privođeni zbog poseta Rusiji, jasno je da Crkva postaje meta u političkoj areni. Kada vlast počne da se meša u tokove vere, to ne udara samo na pojedince, već i na vekovni identitet naroda.
Moskovska patrijaršija oglasila se saopštenjem u kojem osuđuje ovaj čin kao grubo kršenje verskih sloboda i poziva na međunarodnu istragu. Ovo nije samo pitanje Moldavije; to je pitanje svakog pravoslavnog vernika koji zna koliko znači Blagodatni oganj — svetlost koja ne peče, ali opominje.
Iako arhiepiskop Markel nije poleteo za Jerusalim, istina o ovom događaju već putuje dalje — kroz hramove, medije i srca ljudi. Svetlost Blagodatnog ognja ne dolazi po naredbi policije, niti se može zaustaviti pasošem. Ona silazi odozgo, na one koji veruju. Uprkos svemu, vera u Moldaviji i dalje gori — kao oganj, svet i pravedan.
Na kraju, ovaj incident postavlja pitanje o granicama političke moći i njenom uticaju na duhovni život građana. U svetu gde se religijske slobode često prepliću s političkim interesima, Moldavija se suočava s izazovom očuvanja svog identiteta. Dok se vlasti bore s pitanjima lojalnosti i identiteta, vernici nastavljaju da se mole, nadajući se da će svetlost Blagodatnog ognja, koja je simbol nade i vere, i dalje sijati u njihovim srcima i životima.
