Roman „Martin udio“ autorke Sanje Savić Milosavljević, nedavno je nagrađen priznanjem „Beogradski pobednik“ kao najbolji roman prošle godine. Ovo delo se bavi složenim temama rata, izbeglištva i odrastanja na prostorima bivše Jugoslavije, osvetljavajući sudbinu Srba iz Hrvatske i Bosne kroz lične priče koje se prepliću i stapaju u emotivnu naraciju. Članovi žirija istakli su kako se kroz sudbine generacijski udaljenih žena, Marte i Ivane, oblikuje snažna povest o seobama i izgubljenom zavičaju, kao i o solidarnosti koja nadilazi sve stradanja.

Roman obuhvata period od sredine prošlog veka do savremenih dana, a kroz likove Savić Milosavljević istražuje duboke rane koje su ostavili ratovi, ali i snagu ljudskog duha. Tematika romana nije samo istorijska, već duboko lična, i to je ono što ga izdvaja u savremenoj književnosti. Autorka se hrabro suočava sa složenim i često bolnim pitanjima identiteta, pripadnosti i gubitka, stvarajući delo koje poziva na razmišljanje o univerzalnim ljudskim iskustvima.

U intervjuima, Savić Milosavljević govori o značaju književnih nagrada za vidljivost knjiga i autorov rad. Ona izražava sumnju u to da bi književnost trebala da se vrednuje na osnovu nagrada, tvrdeći da su one često više korisne autorima nego samim delima. „Nagrade se zaboravljaju, one više znače piscu nego delu,“ ističe ona, naglašavajući kako je pravo vrednovanje knjiga stvar vremena i čitalačkog iskustva.

Kada se govori o nagradi „Beogradski pobednik“, Savić Milosavljević ističe da je veže za Biblioteku grada Beograda, smatrajući je važnim čvorištem za čitalačku zajednicu. Nagrada joj predstavlja vetar u leđa i putokaz, posebno s obzirom na to da vodi izdavačku kuću „Bedem“ sa svojim suprugom. Takođe, ističe da finansijski aspekt nagrade nije zanemarljiv, ali da je važniji njen emotivni značaj.

S obzirom na to da se Savić Milosavljević oprobala u različitim književnim formama, uključujući dramu i kratku prozu, ona naglašava da je roman važan, ali ne i jedini oblik izražavanja. „Sve niti jednog stvaraoca se upliću u istu celinu,“ kaže ona, ističući da različite forme mogu obogatiti autorovo stvaralaštvo.

Pitanje ženskog pisma i ženskih tema takođe se nameće kroz njeno delo. Savić Milosavljević smatra da postoje teme koje su inherentne ženama, ali ne isključuje mogućnost da muškarci pišu o tim temama. Ona veruje da su granice u književnosti fluidne i da su svi autori slobodni da istražuju različite perspektive.

„Žiri je procenio da ste u romanu doneli nedostajuću žensku perspektivu u ratna iskustva i priče,“ navodi se u kritikama. Savić Milosavljević se slaže da je važnost ženskog glasa u književnosti neprocenjiva, ali ističe da je najvažnije da se svaka knjiga razume kroz njene vlastite vrednosti i emocije.

Na kraju, kada se razmatra obaveza pisca prema društvu, Savić Milosavljević naglašava da nije nužno da svi pisci budu javno angažovani. „Meni je važno da postupam po svojoj savesti,“ objašnjava ona, naglašavajući kako je važno da se autor bavi svojim unutrašnjim svetom i razumevanjem.

Sanja Savić Milosavljević, rođena u Sarajevu 1988. godine, diplomirala je i doktorirala na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu. Njen opsežan opus uključuje četiri zbirke pripovedaka, nekoliko romana i dramskih dela, kao i rad na televizijskim serijama i filmovima. Njena sposobnost da istražuje duboke emocionalne teme kroz različite forme čini je važnom figurom u savremenoj srpskoj književnosti.