Američki milijarder Ilon Mask nedavno je izjavio da će odustati od svoje ponude od 97,4 milijarde dolara za neprofitnu organizaciju OpenAI, pod uslovom da izvršni direktor Sem Altman odustane od plana da kompaniju, koja stoji iza popularnog ČettGPT-a, pretvori u profitni entitet. Maskovi advokati su u podnesku na sudu u Kaliforniji naveli da bi, ukoliko odbor OpenAI odluči da sačuva misiju dobrotvorne organizacije i obustavi konverziju, Mask povukao svoju ponudu.
Altman je, s druge strane, ranije odbio Maskovu ponudu, ističući da OpenAI „nije na prodaju“. Na platformi X, Altman je ponudio Masku alternativu, sugerišući da bi mogli da kupe Tviter za 9,74 milijarde dolara, na šta je Mask reagovao nazivajući ga „prevarantom“. Ova razmena reči između njih dvojice dodatno ukazuje na tenzije unutar tehnološkog sektora, posebno kada je reč o budućnosti veštačke inteligencije.
OpenAI je osnovan 2015. godine kao dobrotvorna organizacija, a Mask je bio jedan od suosnivača. Međutim, 2018. godine je prekinuo veze s kompanijom nakon što nije uspeo da ubedi druge lidere da ga postave na čelo profitnog entiteta ili da spoje OpenAI sa Teslom. Altman je preuzeo vođstvo nakon Maskovog odlaska i započeo proces osnivanja profitne podružnice kako bi prikupio sredstva od investitora, uključujući i Majkrosoft.
Jedan od ključnih ciljeva Altmanove strategije je pretvaranje OpenAI-a u tradicionalnu kompaniju koja bi mogla da privuče značajna ulaganja, a očekuje se da će to uključivati i ulaganja do 500 milijardi dolara u infrastrukturu za podršku veštačkoj inteligenciji putem projekta „Stargate“, zajedničkog preduzeća u kojem Altman ima udeo. Ova ambicija može biti ozbiljno ugrožena ako se Maskova ponuda za preuzimanje nastavi, jer bi potencijalni investitori mogli da budu skeptični prema budućnosti kompanije.
Osnivanje profitnog entiteta je ključno za OpenAI s obzirom na rastuću konkurenciju na tržištu veštačke inteligencije. Mnoge tehnološke kompanije, uključujući Google i Amazon, već ulažu ogromne resurse u razvoj AI tehnologija, što dodatno komplikuje situaciju za OpenAI. U tom smislu, Altmanov plan o transformaciji OpenAI-a u profitabilnu organizaciju deluje kao nužnost kako bi se obezbedila sredstva za dalja istraživanja i razvoj.
Maskova odluka da se uključi u ovu situaciju može biti deo njegovih šireg strateškog plana. Kao osnivač Tesle i SpaceX-a, Mask je poznat po svojoj sposobnosti da preuzme rizike i investira u inovacije koje oblikuju budućnost. Međutim, njegova želja da se uključi u OpenAI može biti motivisana i ličnim interesima, uprkos njegovim ranijim tvrdnjama o etici i odgovornosti u razvoju veštačke inteligencije.
U ovoj situaciji, važno je napomenuti da je OpenAI do sada postigao značajne uspehe, uključujući i razvoj ČettGPT-a, koji je postao jedan od najpopularnijih AI modela. Ova platforma je pokazala potencijal veštačke inteligencije u raznim aplikacijama, od automatizovanih odgovora do kreativnog pisanja. Zbog toga je budućnost OpenAI-a od velikog značaja ne samo za tehnološku industriju, već i za društvo u celini.
Postavlja se pitanje kako će se ova situacija razvijati i koje će posledice imati po OpenAI i širu zajednicu. Da li će Maskova ponuda stvoriti dodatne tenzije unutar kompanije ili će Altman uspeti da ostvari svoje planove za transformaciju? Ove dileme ostaju otvorene dok se situacija razvija i dok se ključni akteri bore za kontrolu nad budućnošću veštačke inteligencije.
U svakom slučaju, sukob između Mask-a i Altman-a ukazuje na kompleksnost i izazove sa kojima se suočava industrija veštačke inteligencije, kao i na važnost etike i odgovornosti u njenom razvoju. Na kraju, kako se tržište nastavlja razvijati, ostaje da se vidi koja će strategija prevladati i kako će se oblikovati pejzaž veštačke inteligencije u godinama koje dolaze.
