Najstarije književno priznanje na srpskom govornom području, Zmajeva nagrada, koja je osnovana 1953. godine od strane Matice srpske u čast Jovana Jovanovića Zmaja, ove godine je dodeljena Veroljubu Vukašinoviću za njegovu knjigu pesama „Žalac“ u izdanju Srpske književne zadruge i Tomislavu Marinkoviću za zbirku stihova „Šta o nama misle anđeli“ u ediciji Arhipelaga. Ova odluka doneta je od strane žirija koji su činili Selimir Radulović, Ivan Negrišorac, Želimir Nikčević, Saša Radojčić i Đorđe Nešić.
Predsednik žirija, Selimir Radulović, naveo je da je izbor bio izuzetno težak, imajući u vidu da je pristiglo 47 knjiga. Istakao je da je svaka od tih knjiga doprinela bogatstvu savremenog srpskog pesništva, bilo da su u pitanju već poznati autori ili mladi pesnici. Radulović je naglasio da se u Marinkovićevoj zbirci „Šta o nama misle anđeli“ jasno vidi njegova karakteristična osetljivost prema prirodi, posebno biljkama. Njegova poezija često se bavi temama svakodnevnog života, a melanholični tonovi prepliću se sa osećajem opraštanja od sveta i prijatelja.
S druge strane, Vukašinović je u svojoj knjizi „Žalac“ pokazao veštine koje su ga već učinile prepoznatljivim u svetu poezije. Njegova zbirka je tematski raznovrsna i dobro kompoziciono osmišljena, sa naglaskom na melanholično sagledavanje života u zrelim godinama, uz očuvanje dečje duše. Ove knjige su, po mišljenju žirija, na izvanredan način osvetlile različite aspekte ljudskog postojanja i umetničkog izražavanja.
Pored nagrađenih knjiga, u užem izboru našle su se i druge značajne zbirke. Slobodan Jović sa delom „Brza pošta“ i Bećir Vuković sa „Poneti na pusto ostrvo“ takođe su bili u razmatranju. Negrišorac je primetio da se iz ove sezone izdvaja nekoliko izvanrednih knjiga, gde su nijanse odlučivale o konačnom izboru. Jović je, prema njegovim rečima, ponovo pokazao izuzetnu veštinu pisanja, a Marinkovićeva zbirka odlikuje se „finom prozračnošću“.
U razgovoru o kvalitetu savremenog srpskog pesništva, član žirija Saša Radojčić naglasio je da se iz godine u godinu sve više starijih pesnika prijavljuje na konkurs za Zmajevu nagradu, što može ukazivati na određene promene u pesničkoj sceni. Đorđe Nešić je dodao da je pred žirijem bio veći broj izvanrednih knjiga, a posebno je istakao Jovićevu „Brzu poštu“.
Ocenjujući rad savremenih pesnika, Želidrag Nikčević istakao je da svi autori, bez obzira na godine, predstavljaju snagu i perspektivu srpskog pesništva. Naglasio je da se mlađi autori često ne usuđuju da se prijave za Zmajev nagradu jer ona podrazumeva visok stepen zrelosti i ozbiljnosti u pesničkom izražavanju.
Ceremonija dodele nagrade zakazana je za 16. februar u Matici srpskoj u Novom Sadu, povodom proslave 199. rođendana ove institucije koja igra ključnu ulogu u očuvanju i promociji srpske književnosti, nauke i kulture. Ovaj događaj će biti prilika da se obeleži doprinos koji su nagrađeni autori dali savremenoj poeziji, kao i da se istakne značaj koji Zmajeva nagrada ima u kontekstu srpskog književnog stvaralaštva.
U zaključku, Zmajeva nagrada ostaje simbol kvaliteta i tradicije u srpskoj književnosti, a izbor ovogodišnjih laureata odražava bogatstvo i raznovrsnost savremene poezije. Ova nagrada ne samo da prepoznaje izvanredna dela, već i podstiče autore da nastave sa stvaranjem i istraživanjem novih poetičkih horizonata.
