Međunarodni dan muškaraca, koji se obeležava 19. novembra, postoji od 1992. godine, a prvi put je zvanično obeležen u Trinidadu i Tobagu 1999. godine. Ovaj dan se fokusira na ozbiljne teme kao što su zdravlje muškaraca, doprinos muškaraca porodici i društvu, borba protiv diskriminacije, unapređenje rodne ravnopravnosti i promovisanje pozitivnih veza između muškaraca.
Statistike pokazuju da muškarci čine više od 75% svih samoubistava u svetu, a ovaj broj je još veći u Srbiji, gde iznosi oko 80%. Mnogi stručnjaci povezuju ove brojke sa društvenim pritiskom i očekivanjima da muškarci moraju biti „jaki“ i da „ne pokazuju emocije“.
Usamljenost je još jedan značajan problem među muškarcima, a istraživanja pokazuju da muškarci srednje životne dobi često nemaju bliske prijatelje van porodice. Ova socijalna izolacija može dovesti do ozbiljnih zdravstvenih problema, uključujući depresiju i anksioznost.
Zdravstvene statistike takođe nisu ohrabrujuće, jer muškarci ređe odlaze na preventivne preglede i kasnije traže medicinsku pomoć, što često rezultira kasnijim otkrivanjem ozbiljnih bolesti i lošijim ishodima lečenja.
Međunarodni dan muškaraca nije namenjen takmičenju sa Danom žena ili umanjivanju važnosti ženskih prava, već je važno prepoznati specifične izazove sa kojima se muškarci suočavaju i stvoriti prostor za otvoreni razgovor o tim temama.
Stručnjaci predlažu nekoliko ključnih koraka za rešavanje problema sa kojima se muškarci suočavaju, uključujući normalizaciju razgovora o mentalnom zdravlju, stvaranje sigurnih prostora za razmenu iskustava, promociju redovnih zdravstvenih pregleda, rušenje štetnih stereotipa o „pravoj muškosti“ i podršku programima za očeve i mentorstvo.
U svetu koji se menja, tradicionalne uloge i očekivanja od muškaraca takođe se menjaju. Međunarodni dan muškaraca pruža priliku za razgovor o ovim promenama i izazovima koje one donose, te za razumevanje i podršku, umesto podela ili sukoba.
Važno je pristupiti ovom danu sa više razumevanja i manje predrasuda, kako bi se stvorilo zdravo društvo sa zdravim pojedincima koji mogu otvoreno govoriti o svojim problemima i tražiti pomoć kada je potrebna.
