Meta je najavila ambiciozan plan za izgradnju najdužeg podvodnog kabla na svetu, koji će povezati Sjedinjene Američke Države, Indiju, Južnu Afriku, Brazil i druge važne regione. Ovaj projekat, nazvan Waterworth, obuhvata podvodni kabl dužine 50.000 kilometara, što je čak više od obima Zemlje. Ovaj kabl će koristiti sistem od 24 optička vlakna, što će mu omogućiti veći kapacitet u prenosu podataka i pružiti podršku za razvoj AI projekata kompanije.
Meta, koja je vlasnik popularnih platformi poput Facebooka, Instagrama i WhatsAppa, ističe da će projekat Waterworth doneti vrhunsku povezanost između ključnih tržišta. Očekuje se da će ovaj kabl omogućiti veću ekonomsku saradnju, podstaći digitalnu inkluziju i otvoriti nove mogućnosti za tehnološki razvoj u regionima koji će biti povezani.
U Indiji, na primer, projekat će ubrzati rast i podržati ambiciozne planove zemlje za izgradnju digitalne ekonomije. Tokom protekle decenije, Meta je razvila više od 20 podvodnih kablova, postavljajući standarde u industriji sa kablovima koji koriste 24 optička vlakna, dok se kod drugih sistema obično koristi 8 do 16 vlakana.
Iako podvodni kablovi igraju ključnu ulogu u globalnoj komunikaciji, njihova ranjivost na napade i geopolitičke sukobe predstavlja ozbiljan izazov. Više od 95% globalnog internet saobraćaja prenosi se putem podvodnih kablova, što izaziva zabrinutost zbog njihove sigurnosti. Na primer, Velika Britanija ima oko 60 podvodnih kablova koji prenose 99% podataka koji povezuju zemlju sa ostatkom sveta.
NATO je pokrenuo misiju za povećanje nadzora nad brodovima u Baltičkom moru nakon što su prošle godine oštećeni ključni podvodni kablovi. Ujedinjeno Kraljevstvo je nedavno započelo istragu o svojoj sposobnosti da zaštiti podvodnu infrastrukturu od pretnji i proceni nacionalnu otpornost na ozbiljne i dugotrajne poremećaje.
Geopolitička situacija dodatno komplikuje situaciju. Godine 2018, administracija Donalda Trampa uvela je sankcije ruskoj kompaniji koja je navodno obezbeđivala podvodne sposobnosti za nadgledanje mreže. Takođe, prošle godine, veliki delovi ostrvske države Tonga ostali su bez interneta nakon što je podvodni kabl koji ih povezuje sa globalnom mrežom oštećen, što je izazvalo velike probleme za lokalna preduzeća.
Kako bi se zaštitio novi kabl, Meta je najavila da će sistem biti postavljen na dubinama do 7.000 metara. Takođe, koristiće se napredne tehnike ukopavanja u područjima visokog rizika, kao što su plitke vode blizu obala, kako bi se smanjila mogućnost oštećenja od brodskih sidara i drugih opasnosti.
Uprkos ovim planovima, kompanija se suočava i sa kritikama. Mark Zuckerberg, izvršni direktor Mete, nedavno je prekinuo profesionalnu proveru činjenica na Facebooku i Instagramu, što je izazvalo široke osude i zabrinutost zbog dezinformacija.
Ovaj projekat predstavlja važan korak u razvoju globalne digitalne infrastrukture, ali izazovi vezani za sigurnost i geopolitičku stabilnost ostaju značajni. Dok Meta nastoji da unapredi povezanost među zemljama, potrebno je obratiti pažnju na potencijalne pretnje koje podvodni kablovi mogu doneti. U svetu gde digitalna povezanost sve više postaje ključna za ekonomski razvoj i inovacije, sigurnost ovih infrastruktura mora biti prioritet.
