Brajan Džonson, milioner rođen 1977. godine u Provu, Utah, poznat je po svojoj opsesiji besmrtnosti. Ovaj preduzetnik i investitor, koji je stekao bogatstvo prodajom svoje kompanije „Brejntri“ kompaniji Pejpel za 800 miliona dolara, odlučio je da postane „zamorče“ eksperimenta svojih ideja o dugovečnosti. Njegov projekt „Bluprint“ fokusira se na ekstremne metode za postizanje besmrtnosti, što podrazumeva rigorozne zdravstvene protokole.
Džonson je od svog luksuznog doma stvorio bolnicu, angažovao više od 30 lekara koji neprekidno prate rad 70 njegovih organa. Njegova rutina uključuje unos tačno 1.977 kalorija dnevno, vežbanje od 67 minuta, a odlazak na spavanje u tačno 20.30. Kako bi nadgledao svoje zdravlje, progutao je minijaturnu kameru koja šalje 33.000 fotografija njegovog probavnog sistema dnevno. Godišnje na ovo troši oko dva miliona dolara.
Međutim, Džonsonova opsesija dovela je do značajnih problema. Njegov nivo testosterona opao je, a metabolizam je postao poremećen. On veruje da je jedenje jednog keksa „čin nasilja“ prema svom telu, a za sve to vreme, svakog jutra unosi 54 vrste pilula. Njegov način života je postao ekstreman, a njegovo mentalno zdravlje takođe je dovedeno u pitanje.
U jednom intervjuu, Džonson je istakao da je podredio svoj život telu kako bi se oslobodio uma koji ga često vodi na pogrešne puteve. Međutim, istraživanja pokazuju da je zdrava interakcija sa ljudima ključna za dugovečnost, što Džonson zanemaruje dok provodi vreme kod lekara. Njegova opsesija besmrtnosti, prema nekim kritikama, uništila je njegovu sposobnost da uživa u životu i povezuje se s porodicom, uključujući troje dece sa bivšom suprugom.
Džonsonov projekat počeo je 2021. godine, kada je čak primao transfuziju krvne plazme od svog sina. Iako je prekinuo ovu praksu zbog nedostatka efekta, njegovo zdravstveno stanje ostaje zabrinjavajuće. Njegova priča privukla je pažnju i inspirisala je dokumentarac na Netflixu pod nazivom „Ne umri: čovek koji želi da bude besmrtan“.
Nažalost, Džonsonova potraga za besmrtnošću dovela ga je do mesta gde je izgubio izvorne vrednosti života. Njegova opsesija zdravljem i mladalačkim izvorima dovela ga je do toga da ne uživa u jednostavnim trenucima sa porodicom i prijateljima. Ironično, dok pokušava da izbegne smrt, propušta najvažnije aspekte života.
U svetu gde je povezanost sa ljudima i uživanje u trenutku ključno za sreću i dugovečnost, Džonsonova priča služi kao upozorenje. Bez obzira na to koliko novca imate, pravi smisao života leži u ljubavi, prijateljstvu i uživanju u svakom trenutku. Na kraju, svi smo smrtnici, i možda bi Džonson trebao da se fokusira na to kako da živi kao čovek, umesto da beži od prirodnog toka života.
