U 2022. godini, količina mineralnih đubriva (azota i fosfora) u EU je iznosila 9,8 miliona tona, što je pad od 10,3% u poređenju sa prethodnom godinom, prema podacima Evrostat-a. Ovaj pad je također rezultirao kumulativnim smanjenjem od 15,9% u odnosu na 2017. godinu.
Upotreba đubriva na bazi azota je pala na procenjenih 8,9 miliona tona u 2022. godini, što predstavlja smanjenje od 9,4% u odnosu na prethodnu godinu. Ovi podaci ukazuju na trend smanjenja upotrebe mineralnih đubriva u poljoprivredi širom EU.
Razlozi za pad potrošnje mineralnih đubriva mogu biti različiti, uključujući ekonomske faktore, promene u poljoprivrednoj proizvodnji, kao i sve veću svest o potrebi očuvanja životne sredine. Smanjenje upotrebe đubriva također može biti rezultat mera EU kojima se podstiče održiva poljoprivreda i smanjenje uticaja poljoprivredne proizvodnje na životnu sredinu.
Mineralna đubriva igraju ključnu ulogu u održavanju plodnosti zemljišta i povećanju prinosa useva. Međutim, prekomerna upotreba ovih đubriva može dovesti do zagađenja voda, zemljišta i vazduha, što može imati negativne posledice po okolinu i ljudsko zdravlje.
Zbog toga je važno pronaći balans između potreba za hranom i očuvanja životne sredine kako bi se osiguralo održivo upravljanje poljoprivredom. To može uključivati korišćenje alternativnih metoda za poboljšanje plodnosti zemljišta, kao što su organska đubriva, rotacija useva i agroekološke prakse.
Održiva poljoprivreda postaje sve važnija tema u EU, s obzirom na sve veće brige o zaštiti životne sredine i obezbeđivanju sigurne hrane za buduće generacije. U skladu sa tim, EU je donela niz mera i politika koje imaju za cilj promociju održive poljoprivrede i smanjenje negativnih uticaja poljoprivredne proizvodnje na životnu sredinu.
Jedna od ključnih inicijativa EU u oblasti održive poljoprivrede je Zelena agenda za poljoprivredu, koja promoviše pristup poljoprivredi koji je blagonaklon prema životnoj sredini, pravedan prema farmerima i otporan na klimatske promene. Agenda sadrži niz ciljeva i mera za smanjenje upotrebe hemijskih đubriva, pesticida i drugih agrohemijskih proizvoda, kao i za promociju ekoloških praksi u poljoprivredi.
Pored toga, EU takođe promoviše korišćenje digitalnih tehnologija u poljoprivredi kako bi se unapredila efikasnost proizvodnje, smanjili troškovi i smanjili uticaj na okolinu. Digitalne inovacije poput precizne poljoprivrede, upotrebe satelitskog praćenja i automatizacije mogu pomoći farmerima da optimizuju korišćenje resursa i povećaju produktivnost na održiv način.
Uz sve ove napore, važno je napomenuti da je odgovornost i uloga farmera od ključnog značaja za ostvarivanje održive poljoprivrede. Obrazovanje, obuka i pristup informacijama o održivim poljoprivrednim praksama igraju važnu ulogu u podsticanju farmera da usvoje ekološki prihvatljive metode i tehnike proizvodnje.
U zaključku, smanjenje upotrebe mineralnih đubriva u poljoprivredi širom EU ukazuje na sve veću važnost održive poljoprivrede i potrebu za usvajanje ekološki prihvatljivih praksi proizvodnje hrane. Kroz kontinuirane napore da se promoviše održiva poljoprivreda, EU teži da obezbedi ravnotežu između proizvodnje hrane i zaštite životne sredine, kako bi se osigurao održivi razvoj u sektoru poljoprivrede i obezbedila sigurna hrana za sve građane.
