Narodno pozorište Timočke Krajine „Zoran Radmilović“ iz Zaječara obeležilo je 78 godina postojanja premijernom predstavom „Nušić lično“. Ova praizvedba predstavlja prvi deo trilogije Miodraga Mije Ilića, koji je u isto vreme i pisac i reditelj ovog dela. Iako je u devedeset i prvoj godini života, Ilić planira da i druga dva dela trilogije, „Volite li Nušića“ i „Arlekinova poslednja avantura“, postavi na scenu. Njegova prethodna dela, poput „Don Žuana i Kazanove“, već su stekla popularnost i uspeh u pozorištu.
Miodrag Ilić ističe da je njegov rad na „Nušiću lično“ bio inspirisan dubokim pijetetom prema Branislavu Nušiću, poznatom srpskom komediografu. On smatra da je Nušić ključna figura u srpskoj književnosti i pozorištu, te se pita kakva bi bila naša duhovnost da nije bilo njega. Nušić je bio svedok socijalnih i kulturnih promena svog vremena, koristeći humor da se suoči sa manama i slabostima društva.
Ilić naglašava da je Nušić poseban deo srpskog identiteta. Iako je bio Cincarin, njegovo delovanje i doprinos srpskoj kulturi nadmašili su etničke granice. Tokom svog života, Nušić je bio aktivan u različitim oblastima – kao komediograf, esejista, pesnik i novinar. Upravljao je brojnim pozorištima i uređivao više od dvadeset novinskih listova, uključujući i „Politiku“ pod pseudonimom Ben Akiba.
Trilogija koju je napisao Miodrag Ilić ima za cilj da prikaže Nušića kao čoveka, sa svim njegovim vrlinama i manama. U prvom delu, „Nušić lično“, radnja se odvija u kafani gde Nušić razgovara sa imaginarnim sagovornikom i priseća se važnih trenutaka iz svog života. Drugi deo će se fokusirati na Nušića kao teatarskog čoveka, dok će treći deo obraditi njegov „odlazak na nebo“. Ilić se osvrće na to da je Nušić doživeo kliničku smrt pre nego što je umro, a u tom periodu napisao je neka od svojih najznačajnijih dela.
Ilić takođe ukazuje na to da je Nušić imao buran i složen život, sa snažnim humanističkim angažmanom. Njegova dela su često bila kritika društvenih normi i autoriteta, a on je kao komediograf uspeo da spoji humor sa ozbiljnim temama. U „Nušiću lično“ prikazan je otac koji pati zbog gubitka sina u ratu, dok istovremeno održava svoj komediografski duh.
Predstava se može opisati kao monodrama sa devet glumaca, gde jedan glumac igra glavnu ulogu, dok ostali učestvuju iz pozadine. Ova struktura omogućava dinamičniji pristup naraciji, što je važno za pozorišni izraz.
Miodrag Ilić je takođe poznat kao dramski pisac, prevodilac i pedagog, sa bogatom karijerom koja uključuje rad u novinarstvu. Njegova iskustva iz prve redakcije „Večernjih novosti“ doprinose njegovom razumevanju društvenih i kulturnih pitanja, a njegova predanost pozorištu i književnosti ostavlja snažan utisak na publiku.
U zaključku, „Nušić lično“ nije samo predstava o velikom komediografu, već i duboka analiza ljudske prirode i društvenih vrednosti. Miodrag Ilić uspeva da kroz lik Nušića prikaže univerzalne teme koje su relevantne i danas, pozivajući publiku da razmišlja o humoru, patnji i identitetu kroz prizmu srpske kulture. Ova predstava je značajan doprinos pozorišnoj sceni i obeležava nastavak tradicije koja poštuje i istražuje bogatu kulturnu baštinu Srbije.
