Profesor dr Vladislav Vukomanović, direktor Instituta za zdravstvenu zaštitu majke i deteta „Dr Vukan Čupić“, upozorio je na ozbiljnost miokarditisa, oboljenja koje može imati teške posledice po zdravlje dece. U poslednjih nekoliko dana u ovoj klinici primećeno je sve više slučajeva, a simptomi miokarditisa često se zamene za manje ozbiljne zdravstvene probleme, poput stomačnih infekcija.
Nažalost, nedavni slučaj sedmogodišnjeg dečaka, koji je preminuo na putu iz bolnice u Leskovcu ka Kliničkom centru Niš, ističe opasnosti koje nosi ovaj oblik upale srčanog mišića. Obdukcija je pokazala da je dečak preminuo od miokarditisa, bolesti koja može izazvati iznenadnu smrt, posebno kod dece koja su prethodno imala gastrointestinalne infekcije. Dr Vukomanović naglašava da simptomi miokarditisa mogu biti vrlo podmukli i da se često ne prepoznaju na vreme.
Prema rečima stručnjaka, miokarditis najčešće nastaje usled virusnih infekcija. Genetska predispozicija takođe može igrati značajnu ulogu. „Aritmije su najčešći simptomi koje prouzrokuje akutni miokarditis“, dodaje dr Vukomanović. Upala srca može dovesti do povećane razdražljivosti srčanog mišića, što može rezultirati ozbiljnim aritmijama koje su teške za kontrolu. U nekim slučajevima, ubrzan rad srca može se javiti tokom gastrointestinalnih ili respiratornih infekcija, a to često može proći neprimećeno.
U Institutu „Dr Vukan Čupić“ beleži se jedan slučaj miokarditisa svake nedelje ili svake desetine dana, što ukazuje na ozbiljan trend rasta obolelih, posebno nakon pandemije COVID-19. „Više od 20 virusa može izazvati upalu srčanog mišića, a nakon korone, primetili smo porast broja dece sa ovim oboljenjem“, ističe dr Goran Vukomanović.
Deca koja se suočavaju sa miokarditisom zahtevaju pažljivo praćenje, dijagnostiku i terapiju. Posledice mogu biti ozbiljne i uključuju fibrozu i ožiljke na srcu. Dr Vukomanović naveo je primer dečaka koji je nedavno otpušten iz bolnice nakon što je primljen sa umereno teškim oblikom miokarditisa. Njegov tretman uključivao je intenzivnu negu, primenu imunoglobulina i drugih lekova.
Stručnjaci savetuju roditeljima da budu oprezni i obrate pažnju na simptome koji se javljaju nakon preležanih prehlada i infekcija. Ako dete nakon prehlade pokazuje znake pojačanog zamaranja, oseća lupanje srca ili tegobe u grudima, to može biti znak za dodatne preglede. „Otkriveno na vreme, miokarditis može biti uspešno lečen. Pedeset odsto slučajeva spontano prođe, dok pet odsto dece nikada ne sazna da su imali ovo oboljenje“, objašnjava dr Vukomanović.
Ipak, postoji i opasnost od infulminantnog oblika miokarditisa, koji zahteva hitnu medicinsku intervenciju i primenu savremenih tretmana, uključujući mehaničku ventilaciju i lekove za jačanje srca. Kada je reč o urođenim srčanim manama, one se javljaju kod osam od 1.000 novorođenčadi, a većina njih nije teška. Međutim, kod prevremeno rođene dece mogu se javiti ozbiljni problemi sa krvnim sudovima.
Na kraju, dr Vukomanović naglašava da je uloga pedijatara ključna u prepoznavanju i dijagnostikovanju srčanih problema kod dece, jer sa svojim iskustvom mogu odrediti da li se radi o benignim ili ozbiljnijim stanjima koja zahtevaju dalju evaluaciju. U svetlu ovih informacija, važno je da roditelji budu svesni simptoma i da pravovremeno reaguju kako bi zaštitili zdravlje svoje dece.
