U tišini bolničke sobe, gde su se čule samo tihe molitve i ritmično disanje aparata, ležala je Jasna Ivanović, gotovo beživotna, u dubokom snu iz kojeg se, prema rečima lekara, činilo da nikada neće probuditi. Njena majka, Slavica, međutim, nije gubila nadu. U njenom srcu je gorila vatra vere, snažnija od svih medicinskih prognoza. „Molitva može da pobedi svaku bolest i da nadmaši ljudsku mudrost“, izjavila je sa nepokolebljivim uverenjem, dok su joj oči bile uprte u nebo, tražeći pomoć.
Jasna je bila mlada i zdrava sve do trenutka kada je aneurizma na mozgu pukla, donoseći sa sobom tamu i tišinu. U bolničkim hodnicima, lekari su nemoćno klimali glavama. „Molite se, i mi ćemo se moliti“, rekli su Slavici, ne usuđujući se da daju nadu. No, ona nije čekala čuda sa strane; znala je gde ih treba tražiti. „Doktori, vi činite svoje, a ja ću svoje“, odlučno im je rekla, a zatim je sa porodicom započela duhovnu borbu.
Post, molitve, pričešće – svaki trenutak bio je ispunjen vapajem Bogu i svetiteljima. Slavica je sa sestrama otišla u manastir Tumane, gde su klečale, preklinjale, dok su suze natapale kameni pod. „Cilj mi je bio samo da uđemo u njenu sobu, da je pomazujem svetim uljem, da je umijem tumanskom vodom“, priseća se Slavica, govoreći o molitvi ispunjenoj verom.
Dok se Slavica vraćala iz manastira, stigla je vest koja je promenila sve – Jasna je premeštena na drugo odeljenje, krvarenje se zaustavilo, a njeno stanje se popravilo. Kao da je sam Bog položio svoju ruku na nju, podigao je iz tame i vratio joj život. Na Vavedenje su svi stali pred Sveti Putir, a pričešće, kao pečat vere i zahvalnosti, osnažilo je Jasnino ozdravljenje. Dan za danom, njene oči su ponovo gledale svetlost, ruke su se pomerale, a glas se vratio.
„Slava Bogu“, rekla je Slavica s radošću. Danas, Jasna, kojoj lekari nisu smeli da daju prognoze o preživljavanju, stoji kao živi dokaz moći molitve. Sa majkom Slavicom, vratila se u Tumane sa zahvalnošću na usnama. „Lekari kažu da je premašila sve moguće granice medicine“, svedoči Slavica, dok drži ruku svoje ćerke, sada ispunjenu životom.
U najtežim trenucima, kada su lekari izgubili nadu, vera je bila jedini oslonac koji je održao ovu Podgoričanku u životu. Usrdne molitve Gospodu i tumanskim svetiteljima, Svetom Zosimu i Jakovu, dovele su je do čudesnog isceljenja. Monasi Manastira Tumane svakodnevno čitaju posebne molitve za telesno i duhovno zdravlje vernika. Molitva u sabornosti donela je mnoga čudesa, a otac Stefan otkriva kako pravilno učestvovati u molitvi i koristiti osvećene predmete za blagoslov.
Ova priča nije jedina. Sedam godina lekari su pratili rupicu na srcu male Natalije, upozoravajući na moguće posledice. Međutim, posle treće posete manastiru Tumane, dogodilo se nešto što su svi smatrali nemogućim, a Mirjana Krstić iz Kačareva svedoči o snazi vere koja je promenila sudbinu njene ćerke.
Takođe, sedamdesetosmogodišnja žena iz Crvenke govori o čudesnim iscelenjima koja su joj donela olakšanje od nesnosnih bolova, problema sa vidom i respiratornim smetnjama, zahvaljujući manastiru Tumane, koji je posetila više puta.
Ove priče svedoče o snazi vere i molitve, kao i o čudima koja se dešavaju kada ljudi s ljubavlju i verom traže pomoć iznad ljudskih mogućnosti. Jasna Ivanović je samo jedan u nizu dokaza da čuda zaista postoje, a vera može učiniti ono što medicina ne može.
