Petar Princip, sedamdesetosmogodišnjak iz Banjaluke, govori o svom stricu Gavrilu Principu, koji je poznat po izvršenju atentata na austrougarskog prestolonaslednika Franca Ferdinanda. Petar tvrdi da je Gavrilo izvršio atentat u borbi za slobodu srpskog i drugih naroda, te da će njegovo ime i delo ostati upamćeno u istoriji.

Petar smatra da su današnji atentati drugačiji nego nekada, jer se ne izvršavaju nad tiranima i ugnjetačima. Ipak, Gavrilo Princip ostaje heroj i simbol slobodarskih naroda. On ističe da je Veliki rat bio pripremljen, a atentat u Sarajevu je bio samo povod za početak rata.

Povodom 100. godišnjice smrti Gavrila Principa, Petar kaže da je politika upletena u njegov život i delo, te da je ime Gavrila postalo nepoželjno u Sarajevu gde se uklanjaju njegovi tragovi. Princip se žali na politička gibanja, kao što je preimenovanje Principovog mosta u Latinsku ćupriju.

Petar otkriva da je Gavrilo bio veoma živahan i nestašan, te da ga je odgajala Gavrilova majka Marija, koju su zvali baba Nana. On se seća dana iz detinjstva kada je cela porodica živela zajedno u selu Obljaj kod Grahova, pre nego što su se tokom rata izbegli u Knin.

Petar brine što među Srbima danas nedostaje odlučnosti, entuzijazma i iskrenog patriotizma, te se poziva na reciprocitet i poštovanje među narodima Bosne i Hercegovine. Ističe važnost zajedništva i oživljavanja Grahova kako bi grad opstao i razvio se.

Petar pominje svoju porodičnu vezu sa Gavrilom Principom, kao i sa Slobodanom Principom Seljom, narodnim herojem Drugog svetskog rata. Govori o svom sinu Danilu koji je poginuo u ratu i sahranjen pored ostalih članova porodice u Grahovu.

Kroz priču o svom poreklu i vezi sa Gavrilom Principom, Petar Princip naglašava važnost očuvanja istorije i tradicije, te se zalaže za oživljavanje Grahova i podršku mladima u tom regionu. Njegove reči podsećaju na važnost poštovanja i ponosa na nasleđe svojih predaka.