Luvr, jedan od najpoznatijih muzeja na svetu, suočava se sa ozbiljnim problemima, kako je istakla njegova direktorka Lorans de Kar. U pismu ministarstvu kulture, ona je izrazila zabrinutost zbog stanja muzeja, naglašavajući da je njegovo propadanje postalo alarmantno. Luvr se suočava sa različitim izazovima, uključujući varijacije temperature, prodor vlage, kao i prekomerni broj posetilaca, koji ugrožavaju umetnička dela.
Direktorka ukazuje na to da je poseta muzeju dostigla rekordni broj od 8,7 miliona turista u prethodnoj godini. Ova popularnost, koja se vraća kao bumerang, stvara ogromne gužve, posebno pred najpoznatijim delima kao što je Mona Liza. Gužve su toliko velike da posetioci često nemaju gde da se odmore ili okrepe dok čekaju da vide umetnička dela. U nekim delovima muzeja, prostor je u degradirajućem stanju, a akustika ispod velike piramide, koja je dodata 1989. godine, takođe ostavlja mnogo toga da se želi.
Piramida, koja je prvobitno bila predviđena za primanje četiri do pet miliona posetilaca godišnje, sada se suočava sa gotovo dvostrukim brojem. Tokom leta, temperature ispod piramide postaju nepodnošljive, a akustika dodatno otežava iskustvo posetilaca. Osim toga, Mona Liza nije adekvatno izložena; dnevno je pred njom čak trideset hiljada ljudi, što je broj sličan onome na fudbalskoj utakmici. Ovaj problem dodatno komplikuje činjenica da su informativni natpisi nedovoljno vidno istaknuti, što dodatno otežava posetiocima da se orijentišu.
U svom dopisu, Lorans de Kar je zatražila od ministarke kulture Rašide Dati da obavesti predsednika Emanuela Makrona o trenutnoj situaciji. Predsednik je, kako se navodi, već bio upoznat sa problemima i obećao je da će održati govor u Luvru kako bi skrenuo pažnju na potrebu za obnovom muzeja. Iako neki branioci muzeja tvrde da situacija nije toliko katastrofalna i da je deo šarma zgrade i njen vekovni izgled, očigledno je da Luvr zahteva hitnu pažnju.
Posetioci se često žale na gužve, posebno u toaletima, koji nisu uvek čisti. Luvr, koji bi trebao da bude simbol nacionalnog ponosa, sadrži neka od najznačajnijih umetničkih dela kao što su Mona Liza, Miloska Venera i Svadba u Kani. Kako bi se zadržao taj ponos, potrebno je osvežiti i obnoviti muzejske prostore.
Sindikati procenjuju da će sledeće godine broj posetilaca dostići 9.100.000. Da bi se izbeglo potpunu gužvu, neophodna je dnevna regulacija poseta, a preporučuje se i otvaranje dodatnog ulaza kako bi se smanjile gužve koje nastaju ispod piramide, gde trenutno svi prolaze. Dugi redovi čekanja postali su uobičajeni.
Luvr se prostire na čak 70.000 kvadratnih metara, a renoviranje tako velike površine zahteva ogroman budžet, procenjen na oko 500 miliona evra. Planira se izgradnja novog prostora, koji bi uključivao i podzemne sale ispod glavnog trga muzeja. Jedna od ovih sala bila bi posvećena isključivo Moni Lizi, kako bi se poboljšalo iskustvo posetilaca i olakšalo obaveštavanje o drugim delima.
Međutim, postoje i oni koji smatraju da je Mona Liza najbolje mesto u sredini muzeja, jer tako privlači turiste da vide i druga dela. Premestanje ovog dela moglo bi dovesti do toga da posetioci ne vide ništa drugo osim Da Vinčijevog remek-dela.
Luvr je nastao na mestu utvrđenja Filipa Avgusta iz 1190. godine, a kroz vekove je postao jedna od najvažnijih kulturnih institucija. Tokom svoje istorije, Luvr je prešao put od zamka do muzeja, a njegova palata je 1793. godine postala muzej. S obzirom na trenutne izazove, očigledno je da je potrebna hitna intervencija kako bi se osiguralo da Luvr i dalje ostane simbol umetnosti i kulture.
