Muharem Bazdulj, istaknuti srpski književnik i kritičar, nedavno je održao predavanje o Petru II Petroviću Njegošu, jednom od najznačajnijih figura srpske književnosti i istorije. U svom izlaganju, Bazdulj je naglasio značaj Njegoševih dela i njihov uticaj na srpsku kulturu i identitet. Njegoš je poznat po svojim tri ključna dela: „Luča mikrokozma“, objavljena 1845. godine u Beogradu, „Gorski vijenac“, objavljen 1847. u Beču, i „Lažni car Šćepan Mali“, koji je objavljen 1851. u Trstu, godine Njegoševe smrti.
Njegoš je rođen 1813. godine, u vreme kada je Evropa prolazila kroz velike promene, posebno pod uticajem Napoleonovih ratova. Bazdulj ističe kako je njegošev život i rad oblikovan kontekstom tog doba, koje je bilo obeleženo kulturnim i političkim previranjima. Njegoš, kao vladar i pesnik, uspeo je da spoji ove dve uloge, ostavljajući dubok trag u srpskoj i crnogorskoj kulturi.
U analizi Njegoševog dela, Bazdulj se fokusira na njegov pesnički talenat i sposobnost da kroz stihove prenese univerzalne teme, kao što su borba za slobodu, identitet i moralne vrednosti. Njegoš je, prema Bazdulju, ne samo vladar, već i filozof koji se suočava sa egzistencijalnim pitanjima i dilemama. Njegova dela su bogata simbolikom i metaforama koje govore o ljudskoj sudbini i težnji ka višim vrednostima.
Jedno od najupečatljivijih dela, „Gorski vijenac“, predstavlja epsku poemu koja oslikava borbu Crnogoraca protiv turske vlasti. Kroz likove i njihove sudbine, Njegoš istražuje teme časti, otpora i kolektivnog identiteta. Ova poema je postala simbol borbe za slobodu i nezavisnost, te se često citira u kontekstu nacionalnog ponosa.
S druge strane, „Luča mikrokozma“ je filozofska pesma koja se bavi pitanjima postojanja i ljudske sudbine. Ova dela pružaju uvid u Njegoševu duboku analizu ljudske prirode i moralnih dilema. Njegoš koristi svoje pesničke sposobnosti kako bi postavio pitanja koja su relevantna i danas, što govori o univerzalnosti njegovog dela.
„Lažni car Šćepan Mali“ je još jedno značajno delo koje se bavi temom identiteta. U ovom istorijskom romanu, Njegoš istražuje fenomene lažnog identiteta i prevara, kroz priču o čoveku koji se pretvara da je car. Ova tema je posebno relevantna u današnjem svetu, gde se često javljaju pitanja o identitetu i istini.
Njegoš je bio i vladar, a njegove političke odluke i strategije takođe su deo njegovog nasleđa. Bazdulj naglašava kako Njegoš nije bio samo pesnik, već i državnik koji je imao viziju o budućnosti svog naroda. Njegova sposobnost da balansira između političkih i kulturnih obaveza doprinela je njegovom statusu kao jednog od najvažnijih lidera svog vremena.
U svom predavanju, Bazdulj se osvrnuo na to kako se Njegoš danas doživljava i kako njegovo delo i dalje inspiriše generacije. Njegova poezija i filozofska razmišljanja ostaju relevantni, pružajući inspiraciju i podsticaj za razmišljanje o životnim pitanjima i izazovima. Njegoš je, bez sumnje, figura koja prevazilazi vreme i prostor, a njegovo nasleđe živi kroz dela koja su i dalje aktuelna.
Predavanje Muharema Bazdulja o Petru II Petroviću Njegošu dostupno je na Jutjub kanalu Kulturnog centra Novog Sada, gde zainteresovani mogu da saznaju više o ovom velikanu srpske književnosti i kulture. Bazduljeva analiza Njegoševog opusa pruža uvid u kompleksnost Njegoševe ličnosti i njegovog doprinosa srpskom identitetu, čime se dodatno osvetljava značaj njegovog dela u savremenom društvu.
