Kada se on, momak koji nije želeo da otkrije svoje pravo ime, pojavio na mom pragu pre devet godina, nisam ni slutila da ću se suočiti sa svetom odraslih beba. To je bio neobičan susret koji je promenio moj način razmišljanja. Odrasla beba, visoka 190 cm, ćelava i bradata, ušla je u moj život sa svim potrebnim stvarima: flašicom, pelene, maramice i plišanom igračkom. Postala sam njegov „staratelj“ na nekoliko sati, što je uključivalo kupanje, igru i povremeno uživanje u čaši vina dok je on spavao.
Ovo iskustvo je bilo daleko od onoga što sam zamišljala. Kada je prvi put zaspao, pomislila sam na to koliko plaća za ove usluge i koliko dugo treba da ga ostavim na miru. Kada se probudio, igrali smo se, gledali crtane filmove, a na kraju je, dok smo se opraštali, rekao „Volim te, mama!“ Odrasle bebe često su emocionalno vezane i lepljive, a ja sam postala svesna koliko je to iskustvo drugačije od onoga što sam do tada poznavala.
Sada, skoro deceniju kasnije, imam četiri redovne odrasle bebe, koje prete da će se preseliti u moj grad, pa čak i u moju kuću. Svaka od njih donosi svoje jedinstvene priče i potrebu za brigom i pažnjom koje su slične onima koje mališani dobijaju od svojih roditelja. Otkrila sam da mnoge od ovih odraslih beba imaju duboke emotivne razloge zbog kojih su se okrenuli ovom načinu života.
Jedna od njih, koja je postala ljubitelj pelena, podelila je svoje najranije sećanje na događaj u svom detinjstvu kada je bila kažnjena zbog nezgode. Osećala je da nije bila dovoljno voljena, a sada, kada se vraća u stanje bebe, oseća da je neko brine o njoj. Ovo emocionalno iskustvo je ključno za razumevanje fenomena odraslih beba, gde se osećaj sigurnosti i brige zamenjuje odgovornostima odraslog života.
Druga osoba, koja je bila uspešan menadžer, otkrila je da je povratak u detinjstvo njegov način da se oslobodi stresa i pritiska koji donosi posao. Njegova iskustva sa odraslim bebama obuhvatala su sve od igranja do emocionalnog isceljenja. Kako je rekao, to mu omogućava da se oslobodi odluka koje svakodnevno donosi.
Odrasle bebe često se suočavaju sa stigma i predrasudama, ali njihov način života donosi im olakšanje i osećaj ispunjenosti. Mnogi od njih otkrivaju da im ova iskustva pomažu da budu bolji partneri i roditelji, jer im pružaju potrebnu ravnotežu između odgovornosti i igre.
Jedna od najvažnijih stvari koje sam naučila kroz sve ove godine je da svaka odrasla beba ima svoju priču i razloge zbog kojih su izabrali ovaj put. Njihov svet je jedinstven i često se ne može razumeti bez dubljeg uvida u njihove emocije i iskustva.
Neki od njih čak imaju skrivene predmete poput pelena i lutki koje čuvaju kao deo svog identiteta, dok drugi otvoreno govore o svojim potrebama i željama. U svetu gde se očekuje da svi budu odrasli i odgovorni, povratak u detinjstvo im nudi utočište i sigurnost.
Na kraju, odrasle bebe su samo ljudi koji traže način da se nose sa svojim emocijama i svakodnevnim životnim pritiscima. Njihova potraga za brigom, ljubavlju i razumevanjem može delovati neobično, ali zapravo otkriva duboku ljudsku potrebu za povezivanjem i sigurnošću. Ova iskustva su nas naučila da je važno prihvatiti različitosti i razumeti da svako od nas ima svoje načine kako se nosi sa životom.
