U vremenu kada se jezik pretvara u bojno polje ideoloških vrednosti, Srbija se suočava sa pitanjem rodno senzitivnog izražavanja. Diskusija o tome da li je izraz „borkinja za ljudska prava“ narušavanje duha srpskog jezika ili prirodna evolucija jezika u skladu sa savremenim društvenim tokovima postaje sve prisutnija. Ova debata nije jedinstvena za Srbiju, već se slične borbe vode i u engleskom jeziku, gde se u ime inkluzivnosti brišu tradicionalni termini, čak i oni sa dubokim hrišćanskim značenjem.
Jedno od ključnih pitanja koje se postavlja u svetlu ovih promena je da li se time briše istorijsko i duhovno nasleđe Evrope, oblikovano vekovima hrišćanstvom. U težnji za inkluzivnošću, da li se udaljavamo od vrednosti koje su nas vekovima oblikovale?
Prema pisanju britanskog lista „The Telegraph“, ažurirani vodič za stilove Evropske unije savetuje korisnicima da izbegavaju reči koje sadrže koren „man“ (čovek), s ciljem da jezik postane inkluzivniji. Tako se, na primer, preporučuje zamena izraza tradesman (zanatlija) sa tradesperson (osoba koja se bavi zanatom), dok bi man-made (ručno izrađeno) trebalo da postane using manufacturing (korišćenje proizvodnje). Čak je i ustaljeni izraz man on the street (čovek na ulici) zamenjen neutralnijim average person on the street (prosečna osoba na ulici).
Preporuka da se reči husband (muž) i wife (žena) zamene terminima spouse (supružnik) ili partner izazvala je još veći odjek. Izraz Christian name (kršteno ime) se preporučuje da se zameni sa first name (prvo ime), forename (pred-ime) ili given name (dato ime), čime se briše svaka veza sa hrišćanstvom. Smernice takođe sugerišu da se zamenice he (on) i she (ona) više ne smatraju rodno neutralnim, a zakonodavcima i medijima se predlaže da preispitaju redosled izraza kao što su King and Queen (kralj i kraljica) i brother and sister (brat i sestra).
Ovakve preporuke nisu nove. Prethodna verzija vodiča za stil EU povučena je 2021. godine nakon žestokih kritika zbog predloženih zamena reči Christmas (Božić) sa holiday season (sezona praznika). Slična tendencija zabeležena je i 2022. godine, kada je predloženo da se termin fishermen (ribari) zameni sa fisherpeople ili fishers.
Ove jezičke reforme izazvale su snažan otpor, posebno u Velikoj Britaniji. Političari i javne ličnosti su izrazili zabrinutost da se radi o nepotrebnom i ideološki motivisanom zadiranju u jezik. Bivša konzervativna poslanica En Vajdekom rekla je da je to „apsurdno“, dok je poslanik Najdžel Mils dodao da je to „potpuna ludost“ i napad na engleski jezik. Konzervativni poslanik Nik Flečer istakao je da EU gubi vreme na trivijalnosti dok svet prolazi kroz ozbiljne krize, poput ratova i ekonomske krize.
Osnivač Unije za slobodu govora, Tobi Jang, ocenio je da su ovakve ideje zastarele, dok je Alka Segal Katbert iz organizacije Don’t Divide Us naglasila da ljudi imaju pravo da koriste jezik na koji su navikli i da ove promene nisu ni inkluzivne ni demokratske.
Mnogi smatraju da je problem dublji od same promene reči, te da ovakve inicijative predstavljaju nametanje određenih ideoloških matrica koje brišu istorijski i duhovni identitet Evrope. Evropska kultura je vekovima oblikovana hrišćanstvom, a jezik nosi pečat tog nasleđa. Uklanjanjem reči povezanih sa Bogom, porodicom, tradicijom i prirodnim poretkom, postavlja se pitanje da li se time briše identitet kontinenta temeljen na hrišćanskim vrednostima.
Slične tendencije primećene su i u srpskom jeziku, gde određene grupe insistiraju na uvođenju rodno neutralnih izraza. Međutim, ključno pitanje ostaje: da li su reči zaista izvor nejednakosti ili je reč o pokušaju redefinisanja vrednosti kroz jezik?
U osnovi hrišćanske misli leži ideja da se čovek prepoznaje po svojim delima, a ne po veštačkim jezičkim reformama. Pravo poštovanje među ljudima ne postiže se menjanjem gramatičkih pravila, već negovanjem vrlina poput ljubavi, pravde i istine, vrednosti koje nadilaze sve ideološke trendove.
