Umetnost je neprekidno traganje koje ima svoju vrednost čak i kada ne donese željeni rezultat, jer su i greške često važna lekcija za buduće generacije. Ova misao Boška Petrovića, značajnog umetnika sa prostora bivše Jugoslavije, zabeležio je pesnik Miroslav Antić. Njegova dela, koja se odlikuju smelim i ekspresivnim pristupom, sada su dostupna beogradskoj publici u Velikoj galeriji Doma Vojske Srbije, zahvaljujući saradnji sa Muzejem Vojvodine.
Izložba pod nazivom „Skice za velika dela: Boško Petrović“, koju je osmislila Dragana Garić Jovičić, više kustoskinja i istoričarka umetnosti, obuhvata 125 radova iz Petrovićeve bogate umetničke ostavštine. Ova ostavština se sastoji od 159 dela koja su sačuvana u instituciji u kojoj je umetnik radio od 1953. do 1965. godine. Pored klasičnog slikarstva, Petrović je bio aktivan i u drugim umetničkim disciplinama kao što su mozaik, crtež, akvarel, tempera, kolaž i grafika. On je bio jedan od pionira tapiserije u Jugoslaviji, boreći se za njeno mesto u 20. veku.
Izložba takođe predstavlja i premijerno izložene tapiserije na temu revolucije. Jedna od njih je iz kolekcije Muzeja Vojvodine, dok je druga iz fundusa Galerije Doma Vojske Srbije. Pored tapiserija, izloženi su i nacrti za spomenik, mozaik i tapiseriju, što dodatno osvetljava Petrovićevu umetničku viziju. Kustoskinja je u katalogu izložbe navela da su sva tri dela zamišljena kao monumentalna, ali da skulptura nije realizovana. Rad na „Spomeniku ropstva“, koji je započet kada je umetnik imao samo 19 godina, predstavlja značajan deo njegovog stvaralaštva.
Boško Petrović, rođeni Novosađanin, imao je turbulentno školovanje koje je prekinuo Drugi svetski rat. Nakon kratkog studiranja u Budimpešti, uhapšen je zbog svog angažovanja u SKOJ-u i priključio se Narodnooslobodilačkoj borbi. Nakon rata, učestvovao je na izložbi studenata Akademije likovnih umetnosti, ali je 1949. godine napustio školu. Vratio se na Akademiju u svojoj petoj deceniji, gde je diplomirao 1969. godine. Njegova prva samostalna izložba održana je 1951. godine, a 1961. godine je sa tkaljom Etelkom Tobolkom osnovao prvu jugoslovensku radionicu za izradu tapiserija.
Petrović je bio aktivan i u umetničkim kolonijama širom Vojvodine, a preminuo je 1982. godine u Novom Sadu. Iza njega su ostali supruga Ivanka Acin, ćerka Višnja i sin Mirko. Tokom pedesetih godina prošlog veka, Petrović se intenzivno posvetio mozaiku, stvarajući mnoge portrete i manje radove. Njegov monumentalni mozaik u Skupštini Autonomne Pokrajine Vojvodine jedan je od značajnijih radova koje je stvorio, a skice za ovo delo čuvaju se u Muzeju Vojvodine.
Izložba „Skice za velika dela“ osvetljava Petrovićevu predanost umetnosti, njegovu strast prema stvaranju i njegovu sposobnost da kroz umetnost izrazi duboke ljudske emocije i ideje. Ciklus skica na temu revolucije, koji je umetnik radio između 1965. i 1975. godine, predstavlja njegovu posvećenost i integritet kao umetnika. Ova dela, zajedno sa monumentalnom tapiserijom, odražavaju njegovu duboku povezanost sa temama slobode i borbe.
Izložba će biti otvorena do 29. marta, a planirana su i autorska vođenja za posetioce 8, 14. i 22. marta u 13 časova. Ova izložba predstavlja priliku za publiku da se upozna sa bogatim nasleđem Boška Petrovića, umetnika koji je ostavio dubok trag u svetu umetnosti. Njegova dela, kako klasična tako i savremena, i dalje inspirišu i podstiču nove generacije umetnika da istražuju, stvaraju i izražavaju se kroz umetnost.
