Branko V. Radičević, poznati srpski pesnik, novinar i kulturni poslenik, napustio nas je na današnji dan pre 23 godine. Rođen je u Čačku 14. maja 1925. godine, a svojim književnim delima ostavio je neizbrisiv trag u srpskoj književnosti. Njegova najpoznatija dela, poput „Pesama o majci“, „Priče o životinjama“, „Sa Ovčara i Kablara“ i „Antologije srpskog pesništva“, svedoče o njegovoj sposobnosti da duboko i autentično dočara ljudske emocije i prirodu našeg života.

Radičević je tokom Drugog svetskog rata bio partizanski kurir, što je obeležilo njegovu mladost i ostavilo trajan uticaj na njegovo stvaralaštvo. Nakon rata, završio je Pravni fakultet u Beogradu i gradio uspešnu novinarsku i književnu karijeru. Pored književnog rada, Bio je aktivan i kao kulturni organizator, pokretač manifestacija kao što su „Disovo proleće“ u Čačku i „Dragačevski sabor trubača“ u Guči. Takođe je istraživao i dokumentovao srpske spomenike „krajputaše“, o čemu je napisao dve monografije.

Za svoje delo, Radičević je nagrađen prestižnim priznanjima kao što su Vukova i Sedmojulska nagrada. Bio je aktivan u književnom i društvenom životu sve do kraja svog života, a njegovo poslednje delo „Sujeverice“ postiglo je veliki uspeh.

Branko V. Radičević ostao je upamćen kao veliki srpski pesnik koji je svojim delima inspirisao generacije čitalaca i ostavio neizbrisiv trag u srpskoj književnosti. Na današnji dan prisjećamo se njegovog života i dela s poštovanjem i zahvalnošću za sve što je učinio za srpsku kulturu i književnost. Neka mu je večna slava i hvala za sve što je dao svojim pesmama i delima.