Jasmina Jovanović, dvadesettrogodišnja majka iz Orašca kod Obrenovca, trenutno se bori za opstanak u Beogradu, gde je pronađena kako sedi na betonu u Knez Mihailovoj ulici, umotana u staro ćebe, sa svojom dvogodišnjom ćerkom u naručju. Ispred sebe je postavila karton sa natpisom koji traži pomoć za svoje dve devojčice, Saru i Helenu. Dok prolaznici žure pored nje, ona se nada da će doći dan kada neće morati da se brine o tome da li će njene ćerke ostati gladne.
Jasmina je odrasla u hraniteljskoj porodici, a nakon što su joj roditelji preminuli, ostala je bez podrške svojih braće i sestara. Pokušavala je da se snađe radeći različite poslove, ali je život postao sve teži nakon što se razdvojila od partnera. Njihova veza se pogoršala nakon što su dobili decu, a Jasmina je ostala sama da se brine o njima. Sa osmehom na licu, Jasmina se priseća trenutka kada je prvi put odlučila da prosi.
„To je bilo kad sam bila trudna. Moj tadašnji muž nije imao osećaj da će postati otac. Dolazila sam ovde da bih skupila novac za decu. Izašla sam iz porodilišta i nisam imala ništa“, priča ona. Prvi dan prošenja bio je težak, a Jasmina se seća kako su je ljudi gledali izbezumljeno. Iako se suočava s predrasudama i uvredama, ona pokušava da ostane pozitivna i nada se da će uskoro doći bolji dani.
Jasmina se trudi da obezbedi hranu i pelene za svoje ćerke, ali je zima teška. „Dolazim ovde na 3-4 sata, treba mi sat i po da dođem do Beograda. Leti imam posla u berbi, ali zimi se često suočavam s problemima, jer je teško naći posao“, objašnjava ona. Njena baka je bolesna i Jasmina se brine i o njoj. „Njoj su potrebni lekovi, a ja pokušavam da joj obezbedim sve što joj treba“, dodaje.
Dok razgovara sa novinarima, Jasmina ne krije osmeh, uprkos teškim okolnostima. „Uvek se smejem. I kada je najteže, ja se smejem. Razmišljam samo o tome da će ovo jednom proći. Beograd mi se ogadio. Nekada sam dolazila da šetam, a sada gledam ljude iz ugla prosjaka“, priznaje ona. Jasmina naglašava da bi želela da se vrati normalnom životu, ali trenutno nema izbora.
Kao majka, Jasmina je fokusirana na potrebe svojih ćerki. „Meni je najpotrebnija odeća za njih. Kada kupim nešto, moram odmah da ga pojedem jer nemamo frižider“, kaže ona. Jasmina se nada da će uspeti da pronađe način da poveća svoje prihode i da će jednog dana moći da živi bez brige o osnovnim potrebama.
„Ne znam koliko ću još biti ovde. Čekam pomoć i nadam se da će se nešto promeniti. Ako imate mogućnosti, možete doći do mene u Knez Mihailovu ulicu“, poručuje ona. Jasmina Jovanović predstavlja samo jedan od mnogih lica siromaštva u Beogradu, a njena priča je podsećanje na to koliko je teško boriti se za opstanak u savremenom društvu.
Jasmina se nada da će njene reči dopreti do onih koji mogu pomoći. Njena borba nije samo lična, već i simbol izazova s kojima se suočavaju mnoge porodice u Srbiji. U svetu gde je teško pronaći podršku, ona se trudi da pruži ljubav i brigu svojoj deci, dok se suočava s izazovima života na ulici.
