U januaru 2022. godine, oko 480,000 ljudi u Nacionalnoj službi za zapošljavanje u Srbiji nije imalo posao. Dok se privreda oporavila u 2021. godini u odnosu na 2020. godinu, i poslodavci su raspisivali sve više oglasa za zapošljavanje, sve češće se događa da nema nikoga ko bi se javio za posao. Nedostatak radne snage postao je veliki problem, što je bilo nezamislivo pre samo nekoliko godina.
Nacionalna služba za zapošljavanje je zabeležila porast prijava za zapošljavanje od strane poslodavaca od oko 30% u 2021. u odnosu na prethodnu godinu. Ipak, izazov je bio pronaći dovoljan broj kvalifikovanih kandidata za različite pozicije, uključujući medicinske sestre, čistače, prodavce, šivače i armirače.
Ovi nedostaci radne snage posebno su bili izraženi u ugostiteljstvu, građevinarstvu, automobilskoj industriji, frizerskom zanatu, vozačima i drugim visokokvalifikovanim radnicima. Čak i poslodavci koji nude visoke plate i druge povlastice često se suočavaju s problemom nedostatka kvalifikovane radne snage.
Izdvojeni najtraženiji poslovi u Nacionalnoj službi za zapošljavanje bili su: manipulant u proizvodnji kablova i provodnika, komunalni higijeničar, paker, šivač tekstila, magacioner, tesar, zidar i vozač. Još neki traženi poslovi obuhvatali su kuvar, administrativni tehničar, ekonomski tehničar, elektrozavarivač, livac čeličnog liva, inženjeri tehnologije za proizvodnju odeće, mašinski inženjeri, ekonomisti, strukovni vaspitači, diplomirani inženjeri građevinarstva, diplomirani ekonomisti, diplomirani pravnici i inženjeri mašinstva, a ovo je samo deo popisa tržišta rada.
Ukupan broj nezaposlenih na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje smanjen je za oko 5.9% u odnosu na januar 2021. godine, što je pozitivno. Međutim, i dalje postoje neusporedivi disbalansi između ponude i potražnje na tržištu rada.
S druge strane, ima sve više oglasa za poslove, pri čemu je najpoznatiji sajt za zapošljavanje u Srbiji nudovao više od 67,000 radnih mesta pre kraja 2021. godine. Trenutno, osobe s zanatskim veštinama najlakše pronalaze posao na tržištu rada.
Uz pitanje plata, poslodavcima je takođe izazov ponuditi više od zarade kako bi privukli kvalifikovane radnike. Potrebno je sistemski rešiti disbalans između ponude i potražnje, a reforme obrazovanja mogu biti ključne u savladavanju problema nedostatka radne snage. Intenzivirane inicijative prema ministarstvu za obrazovanje moguće su kako bi se prepoznale i pratile potrebe privrede i potrebne promene u obrazovnom sistemu u Srbiji.
Na primeru opsega rasta privatnog sektora, poslodavci se sve više oslanjaju na znatno manji broj radnika nego što su to učinili ranije. To je dovelo do trenda rasta nedostatka radne snage i ukupne potražnje za radnom snagom u Srbiji. S tim u vezi, svetle tačke u traženju više radne snage u Srbiji su obrazovna reforma prilagođena značaju privrede i odgovarajućeg obrazovanja.
S obzirom na činjenicu da se Srbija suočava s dugoročnim manjkom radne snage, pitanje je kako će se nositi sa potražnjom za odgovarajućim kvalifikacijama i potrebama privrede. Ova situacija zahteva sistemski pristup i inovaciju u obrazovnom sistemu, kako bi se obučili kandidati koji će popuniti radna mesta u sektorima gde nedostaju radnici. Na taj način, Srbija bi mogla rešiti problem nedostatka radne snage i pripremiti se za bolju budućnost.
