U Specijalnom sudu u Beogradu, tokom nastavka suđenja pripadnicima grupe poznate kao „vračarci“, prikazane su poruke sa kriptovane aplikacije „Skaj“, koje su razmenjivali optuženi u vezi sa ranjavanjem i smrću Aleksandra Šarca. Ovaj slučaj je izazvao veliku pažnju javnosti, s obzirom na ozbiljnost optužbi i način na koji su se planirali zločini.
Aleksandar Šarac je teško ranjen 17. oktobra 2020. godine u Tržnom centru Ušće, a preminuo je od povreda 26. oktobra iste godine. U okviru suđenja, otkrivene su poruke koje su ukazivale na to da su članovi grupe planirali njegovo ubistvo. Na dan kada je Šarac ranjen, optuženi su razmenjivali poruke o tome kako ga ubica čeka u garaži pored njegovog automobila, kao i informacije od „Sose“, za kojeg tužilaštvo tvrdi da je Nikola Kačarević, prijatelj Šarca.
U nastavku suđenja, otkriveno je da su optuženi planirali Šarčevo ubistvo na više lokacija. Tužilaštvo je optužilo vođu grupe, Nikolu Vušovića, kao i Daria Đorđevića i Nikolu Kačarevića, za angažovanje u ovoj kriminalnoj aktivnosti. Prema izveštajima, razmenjene su poruke u kojima su pomenuti restorani gde su planirali da izvrše zločin. Kačarević je, kako stoji u optužnici, napisao da se Šarac uplašio i da želi da ide samo u jedan restoran, a zatim su usledile poruke kako će u tom restoranu biti „spektakl“.
Ove informacije pokazuju da je bilo jasno planiranje i organizacija zločina, što dodatno komplikuje situaciju za optužene. Na suđenju su takođe predstavljeni dokazi koji ukazuju na to da su članovi grupe bili u stalnom kontaktu i da su razmenjivali informacije o svojim aktivnostima i planovima. Ova komunikacija preko kriptovane aplikacije „Skaj“ predstavlja ključni deo dokaza koje tužilaštvo koristi u ovom slučaju.
U optužnici se navodi da su članovi grupe „vračarci“ optuženi za tri teška ubistva i pet pokušaja teškog ubistva. Ovaj slučaj je deo šireg problema organizovanog kriminala u Srbiji, gde se često pojavljuju rivalstva između različitih kriminalnih grupa. Suđenje je izazvalo mnogo komentara u javnosti, s obzirom na to da se radi o ozbiljnim optužbama koje su povezane sa nasiljem i kriminalnim aktivnostima.
Pored toga, suđenje je takođe osvetlilo način na koji se organizovani kriminal u Srbiji često koristi moderne tehnologije za komunikaciju, što otežava rad policije i tužilaštva. Kriptovane aplikacije omogućavaju kriminalcima da razmenjuju informacije bez straha od nadzora, što dodatno komplikuje borbu protiv kriminala.
U ovom slučaju, tužilaštvo se suočava sa izazovom da dokaže sve optužbe i poveže dokaze sa konkretno optuženim osobama. S obzirom na složenost situacije, očekuje se da će suđenje trajati duže, a da će se tokom procesa pojaviti dodatni dokazi i informacije.
Sve u svemu, suđenje „vračarcima“ predstavlja značajan korak u borbi protiv organizovanog kriminala u Srbiji. Iako su optuženi negirali krivicu, dokazi koje je tužilaštvo predstavilo do sada ukazuju na ozbiljnost situacije. Ovaj slučaj će verovatno imati dalekosežne posledice ne samo za optužene, već i za širu zajednicu i borbu protiv kriminala u zemlji. Očekuje se da će sud u narednim mesecima doneti presudu koja će imati značajan uticaj na buduće aktivnosti i pristup borbi protiv organizovanog kriminala.
