U nedelju veče, Matica srpska u Novom Sadu proslavila je svoj 199. rođendan svečanom sednicom koja je uključivala pesmu „Mi mremo, Matica ostaje“, autora Raše Popova i Dušana Mihaleka. Ovaj događaj je okupio mnoge ugledne ličnosti, uključujući Mitropolita bačkog dr Irineja i ministra informisanja Dejana Ristića. Predsednik Matice, prof. dr Dragan Stanić, osvrnuo se na postignuća iz prošle godine, ističući da je Matičina izdavačka delatnost bila izuzetno bogata, sa više od 70 objavljenih knjiga.
Stanić je naglasio da je očuvan ceo sistem Matičinih časopisa, kao i da je osnovan novi časopis pod nazivom „Glasnik Matice srpske za iseljeništvo“, čime se želi dopreti do Srba širom sveta. Takođe je pomenuto da je objavljeno deset tematskih zbornika, a posebna pažnja posvećena je dvovekovnom jubileju „Letopisa“, koji će se obeležiti 16. februara naredne godine.
Tokom manifestacije, dodeljena je i „Zmajeva nagrada“, koju Matica dodeljuje od 1953. godine. Selimir Radulović, predsednik žirija, saopštio je da su od 47 prispelih knjiga pesama, nagrade ravnopravno dodeljene Veroljubu Vukašinoviću za zbirku „Žalac“ i Tomislavu Marinkoviću za knjigu „Šta o nama misle anđeli“. O nagrađenim knjigama govorio je prof. dr Saša Radojčić.
U besedi posvećenoj Đuri Daničiću, jednom od najznačajnijih ličnosti srpske kulture, prof. dr Viktor Savić istakao je njegov doprinos kodifikaciji srpskog jezika u sredini 19. veka. Daničić je poznat kao autor „Rečnika srpskih književnih starina“, koji je objavljen 1863/1864. godine i predstavlja prvi istorijski rečnik jednog slovenskog jezika.
Nažalost, bolest je sprečila Tomislava Marinkovića da lično prihvati Zmajevu nagradu. Njegovu besedu zahvalnicu, koju je napisao u bolesničkoj postelji, pročitao je prijatelj Petar Arbutina. Marinković je izrazio zahvalnost Matici i članovima žirija, naglašavajući da je rad na njegovoj knjizi bio izazovan usled bolesti, ali da je uspeo da se izbori sa svim preprekama.
Veroljub Vukašinović, drugi laureat, govorio je o značaju Matice srpske, opisując je kao „prelepo zdanje arhitekture i nesamerljivo duhovno zdanje knjige i kulture“. On je istakao da ga je reč „matica“ oduvek vodila ka svetu pčela, naglašavajući duh košnice kao osnovu duhovne i kulturne misije Matice srpske.
Ova svečanost nije samo obeležila godišnjicu osnivanja Matice srpske, već je i podsetila na važnost očuvanja jezika, kulture i tradicije. Matica srpska, kao najstarija ustanova srpske književnosti, nauke i kulture, nastavlja da igra ključnu ulogu u očuvanju i promociji srpske kulture, kako u zemlji, tako i u dijaspori.
Pored dodele nagrada, događaj je uključivao i brojne govore i pesničke recitacije, koje su dodatno obogatile večer. Učesnici su imali priliku da se upoznaju sa novim izdanjima i projektima Matice, kao i da razmene iskustva i ideje o budućim aktivnostima. Ova proslava predstavlja simbol zajedništva i posvećenosti očuvanju srpskog identiteta i kulture.
U svetlu svih ovih dešavanja, jasno je da Matica srpska i dalje ostaje stub srpske kulture i znanja, povezujući generacije i inspirišući nove talente u svetu književnosti. Njena misija će se nastaviti, a sa njom i doprinos svakog pojedinca koji je deo ovog velikog i značajnog projekta.
