Srpska pravoslavna crkva danas slavi Prepodobnog Isidora Pelusiota, jednog od najznačajnijih i najobrazovanijih ljudi svog vremena, koji se smatra zaštitnikom onih koji se bave pisanom rečju. Isidor je rođen u Egiptu, u porodici uglednih roditelja, i bio je srodnik poznatih aleksandrijskih patrijaraha Teofila i Kirila.
Prema zapisima u žitijama, Isidor je posvetio svoj život duhovnosti, odbacivši bogatstvo i svetsku slavu zbog ljubavi prema Hristu. Njegova posvećenost pravoslavlju i duhovnom učenju bila je izuzetna, a on se istakao kao veliki branitelj i tumač pravoslavne vere. Istoričar Nikifor ističe da je Sveti Isidor napisao više od deset hiljada pisama, obraćajući se različitim ljudima kako bi ih ukorio, savetovao, tešio ili poučavao. U jednom od svojih pisama naglašava važnost dobra dela: „Važnije je poučavati se dobrodeteljnom životu nego li krasnorečivom propovedanju“.
U drugom pismu, Isidor poručuje: „Ako ko želi da mu se vrline pokažu velikim, neka ih smatra malim, i one će se zaista pokazati velikim“. Ove reči oslikavaju njegovu filozofiju i pristup životu, gde je naglašavao skromnost i unutrašnju vrednost vrline.
Jedno od osnovnih pravila koja je Isidor sledio bilo je: prvo tvoriti, pa onda učiti, uzimajući Gospodina Isusa kao uzor. U vreme progonstva svetog Jovana Zlatoustog, kada su se ljudi delili u dva tabora, Isidor je odlučio da stane na stranu Zlatoustovu. U pismu patrijarhu Teofilu, Isidor je istakao značaj Zlatoustove ličnosti i molio ga da se „okane nenavisti prema njemu“.
Sveti Isidor je živeo dugo i ostvario je značajan doprinos pravoslavlju sve do svoje smrti 436. godine. Njegovo nasleđe ne obuhvata samo teološka razmatranja, već i praktične savete o tome kako živeti moralno i duhovno ispunjen život.
Osim toga, važnost Isidora kao duhovnog učitelja ogleda se u njegovoj sposobnosti da razume ljudske slabosti i da ponudi rešenja koja su bila prilagođena ljudskoj prirodi. Njegova pisma su sadržala moralne pouke i ohrabrenja, a njegova reč i dalje inspiriše vernike da teže ka duhovnom usavršavanju.
U savremenom kontekstu, Isidorova učenja i vrednosti ostaju relevantne. Njegova poruka o važnosti skromnosti, unutrašnje snage i duhovnog života može poslužiti kao vodič mnogima u današnjem svetu koji je često preplavljen materijalizmom i površnostima.
Na današnji dan, crkva se podseća na njegovu posvećenost i duhovno bogatstvo koje je ostavio za sobom. Isidor Pelusiota ostaje simbol onih koji se bore za istinu i pravdu, kao i onih koji dele mudrost i ljubav prema Bogu i bližnjima.
Njegov život i dela nas podsećaju da istinska vrednost ne leži u materijalnom, već u duhovnom bogatstvu. U svetu koji često zaboravlja na duhovne vrednosti, Isidorova učenja i dalje imaju moć da inspirišu i podstiču na promišljanje o sopstvenom životu i delovanju.
Na kraju, sveštenstvo i vernici su pozvani da se prisete njegovih reči i dela, kako bi ih primenili u svakodnevnom životu, te tako nastavili da šire poruku ljubavi, nade i duhovne snage. U svetlu njegovog nasleđa, možemo se podsetiti na važnost zajedništva, empatije i razumevanja, koje čine temelj istinske duhovnosti.
