Najpoznatija srpska prevarantkinja, poznata kao „žena sa sto lica“, nedavno je izašla iz zatvora, izazivajući ponovo zabrinutost među građanima. Ova prevarantkinja je tokom svoje karijere uspevala da prevari mnoge ljude, pozivajući se na ugledne političare i obećavajući im pomoć u rešavanju raznih administrativnih problema, za što je uzimala velike sume novca. Na primer, neki su joj davali desetine hiljada evra u nadi da će im „završiti posao“.
Prevara je postala svakodnevna pojava, a mnogi se pitaju da li se osobe koje su izašle iz zatvora vraćaju istim delima. Stav i ponašanje prevaranata često su ključni faktori njihovog uspeha. Oni su obično šarmantni, vešti u pridobijanju poverenja i veoma sigurni u ono što govore. Profesor Mladen Milošević sa Fakulteta bezbednosti ističe da prevaranti često koriste ljudsku saosećajnost kako bi postigli svoje ciljeve. U nekim slučajevima, prevaranti su čak prikupljali novac za lažno lečenje dece, koristeći emocije i empatiju svojih žrtava.
Istraživanja pokazuju da je svaka šesta osoba starija od 65 godina postala žrtva prevara. Prevaranti koriste razne taktike, često menjajući identitete kako bi izbegli pravdu. Na primer, prodaja jastučića za 40.000 dinara ili ponuda zapošljavanja uz plaćanje od 500.000 dinara su samo neki od načina na koje su se prevaranti obogatili. Njihova sposobnost da manipulišu ljudima često dolazi iz obrazaca ponašanja koje su formirali tokom detinjstva. Psiholog Jelena Milošević objašnjava da oni koji su u porodici naučili da dobijaju ono što žele lažima i manipulacijama, često nastavljaju s tim obrascem i u odraslom životu.
Ono što dodatno komplikuje situaciju je to što prevaranti često ne shvataju da ponavljaju iste greške, što ih dovodi do ponovnog hapšenja. Iako su kazne za prevarante strože, mnogi se vraćaju starim navikama. Psiholozi naglašavaju da se radi o nesvesnim obrascima ponašanja koji se teško menjaju. U tom psihološkom okruženju, prevaranti nastavljaju da veruju da mogu uspeti, čak i kada su svesni rizika.
Svaki put kad prevaranti obećavaju nešto što zvuči previše dobro da bi bilo istinito, stvaraju zamku za svoje žrtve. Mladen Milošević podseća da obećavaju novčanu dobit koja je nesrazmerna i koja se može ostvariti u kratkom vremenskom okviru, što dodatno privlači ljude. Prevaranti su vešti u komunikaciji i često znaju kako da izaberu pravu reč u pravom trenutku, što im omogućava da manipulišu i dobiju poverenje žrtava.
Iako su kazne za krivična dela prevara ozbiljne, sa mogućim zatvorskim kaznama do deset godina, prevaranti i dalje pronalaze načine da izbegnu pravdu. Njihova sposobnost da se prilagode i unaprede svoje tehnike prevare čini ih izuzetno opasnim za društvo. Građani bi trebalo da budu oprezni i da ne nasedaju na lako dostupne ponude koje izgledaju previše dobro da bi bile istinite. Razumevanje psiholoških aspekata prevara može pomoći ljudima da prepoznaju i izbegnu potencijalne prevarante.
U svetu u kojem su prevaranti sve prisutniji, važno je edukovati se o njihovim metodama i ostati na oprezu. Samo tako možemo zaštititi sebe i svoje najbliže od potencijalnih prevara koje mogu imati ozbiljne posledice na naše živote.
