Predsednik Francuske, Emanuel Makron, izneo je najradikalnije stavove u evropskom establišmentu o potrebi slanja trupa u Ukrajinu, što je privuklo pažnju Kremlja. Dmitrij Peskov, portparol Kremlja, izjavio je da su različita gledišta prisutna u evropskom političkom establišmentu, ali da se najradikalniji stavovi zauzimaju od strane predsednika Makrona. Peskov je istakao da se Kremlj pomno prati ovu retoriku, te da trenutno ne vidi političku volju među aktuelnim evropskim političarima za rešavanje složenih pitanja.
Dobri odnosi između lidera zemalja su ranije igrali ključnu ulogu u rešavanju kompleksnih pitanja, dok Rusija sada ne primećuje takvu političku volju među evropskim liderima. Peskov je istakao da su bivši kancelar Šreder i predsednik Putin uspešno sarađivali i rešavali teška pitanja u prošlosti, dok se sada ne primećuje ista politička volja među aktuelnim političarima.
Predsednik Francuske je na pres-konferenciji krajem februara izjavio da se ne može isključiti mogućnost slanja stranih vojnih kontingenata u Ukrajinu, iako među evropskim liderima ne postoji konsenzus o ovom pitanju. Kremlj je upozorio da bi eventualni ulazak zapadnih snaga u Ukrajinu mogao dovesti do direktnog sukoba između Rusije i NATO-a.
Izjava predsednika Makrona o mogućem slanju trupa u Ukrajinu izazvala je oštre kritike partnera u NATO-u, uključujući Nemačku, kao i političkih snaga u Francuskoj. Lideri francuskih partija optužili su Makrona za uvlačenje Pariza u sukob i nedostatak ozbiljnosti u postupanju, naglašavajući da se nije konsultovao sa parlamentom po ovom pitanju. S druge strane, predstavnici baltičkih zemalja i poljski ministar spoljnih poslova podržali su Makronovu agresivnu retoriku.
Bivši nemački kancelar Gerhard Šreder je izneo mišljenje da bi njegovo prijateljstvo sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom moglo odigrati ulogu u pregovaračkom procesu o sukobu u Ukrajini. Šreder je istakao da vidi rešenje sukoba samo kroz dijalog za pregovaračkim stolom, ne isključujući mogućnost da njegovo lično prijateljstvo sa Putinom pozitivno utiče na situaciju.
Kroz ovu diskusiju i različita gledišta evropskih lidera, vidljivo je da je pitanje Ukrajine i bezbednosti u regionu i dalje aktuelno i podložno promenama. Napetosti između Rusije, NATO-a i evropskih zemalja ostaju visoke, a potreba za dijalogom i diplomatskim rešenjima je ključna. Nadamo se da će politički lideri naći zajednički jezik i efikasne načine za rešavanje ovih pitanja u interesu stabilnosti i mira u regionu.