Najveća vetroelektrana u Evropi, Markbygden Ett, zatražila je proces restrukturiranja duga kako bi izbegla bankrot nakon što je zabeležila gubitak od 322 miliona evra. Čak ni promena vlasnika pre šest godina, kada su švedski osnivači prodali 75 odsto vlasništva kineskoj grupaciji CGN, nije uspela da stabilizuje poslovanje ove vetroelektrane.

Vetroelektrana se bori s finansijskim problemima već nekoliko godina, sa neto gubitkom od minus 193 odsto između 2017. i 2023. godine. Restrukturiranje duga u sudskoj proceduri omogućava firmama u finansijskim teškoćama da restrukturiraju svoje dugove i poslovanje pod nadzorom suda kako bi izbegli bankrot i nastavili s radom.

Ova vetroelektrana, smeštena u blizini grada Pitee, ima 179 vetroturbina i izgrađena je 2002. uz finansijsku podršku Evropske investicijske banke (EIB). Prema Affärs Världenu, EIB je pozajmio 174 miliona evra osnivačima vetroparka, dok je Evropski fond za strateška ulaganja (EFSI) garantovao povrat kredita, što znači da postoji izloženost EU prema mogućem bankrotu Markbygden Etta.

Uprava vetroelektrane navodi nepovoljne ugovore o kupovini električne energije (PPA) kao glavni uzrok gubitaka, jer cene idu od vrlo visokih do neobično niskih, a negativne cene postaju sve učestalije. Nedostatak korelacije između jakih vetrova i niskih tržišnih cena dodatno je pogoršao situaciju, jer su cene niže u satima kada vetar proizvodi najviše električne energije.

S godišnjim gubitkom od 157 miliona evra u 2023, vetroelektrana je morala kupovati zamensku električnu energiju na tržištu i prodavati energiju po niskim cenama, što je dovelo do dodatnog pada prihoda. Osim vetroparka pored Pitee, Markbygden Ett upravlja s ukupno 390 vetroturbina u Švedskoj, u sedam različitih postrojenja. Većinski vlasnik, kineska CGN, nedavno je stavljen na crnu listu u Sjedinjenim Američkim Državama zbog optužbi za nuklearnu špijunažu.