Slovačko Ministarstvo spoljnih poslova je nedavno izjavilo da je glas Slovačke za rezoluciju Ujedinjenih nacija (UN) koja osuđuje rusku agresiju na Ukrajinu odraz principijelnog stava vlade. Ova odluka je izazvala kritike od strane nekih stranaka u vladajućoj koaliciji, posebno od Slovačke nacionalne partije, koja je tražila izvinjenje od premijera Roberta Fica zbog podrške toj rezoluciji. Slovačko ministarstvo je naglasilo da njihov stav prema ovom pitanju ostaje dosledan, slično kao u slučaju nepriznavanja nezavisnosti Kosova, što smatraju kršenjem međunarodnog prava i teritorijalnog integriteta Srbije.
U saopštenju se ističe da je 93 zemlje članice UN podržalo rezoluciju koja se može smatrati „mogućim kompromisnim predlogom“. Cilj ove rezolucije je da se istakne važnost poštovanja međunarodnog prava, nepovredivosti granica i teritorijalnog integriteta. Ovi principi su od fundamentalnog značaja za Slovačku, kako je prenela Ukrajinska pravda.
U ponedeljak, 93 zemlje članice UN su glasale za rezoluciju koju su podnele Ukrajina i evropske zemlje, osudivši rusku agresiju i zahtevajući povlačenje ruskih trupa sa ukrajinske teritorije. Nasuprot tome, 18 zemalja, uključujući Sjedinjene Američke Države, Rusiju, Mađarsku i Izrael, glasalo je protiv ovog dokumenta.
Situacija u Slovačkoj reflektuje šire geopolitičke tenzije koje su proizašle iz sukoba u Ukrajini. Slovačka, kao članica Evropske unije i NATO-a, ima obavezu da se uskladi sa politikama ovih organizacija, koje su uglavnom usmerene ka osuđivanju ruske agresije i podršci Ukrajini. Ova politička dinamika u Slovačkoj je dodatno komplikovana unutrašnjim nesuglasicama unutar vladajuće koalicije, gde su različite stranke imale različite stavove o tom pitanju.
Slovačka nacionalna partija, koja je deo vladajuće koalicije, izrazila je nezadovoljstvo odlukom vlade da podrži rezoluciju UN i zatražila izvinjenje od premijera. Ova situacija ukazuje na to da su unutrašnji politički pritisci i stavovi javnosti u Slovačkoj ponekad u sukobu sa spoljnopolitičkim ciljevima zemlje.
Ova situacija takođe ukazuje na rastući uticaj nacionalizma u srednjoj i istočnoj Evropi, koji može uticati na spoljne politike zemalja u regionu. Mnoge od ovih zemalja se suočavaju sa izazovima vezanim za svoje odnose sa Rusijom, kao i sa unutrašnjim političkim previranjima koja mogu uticati na njihovu sposobnost da zadrže konzistentnu spoljnopolitičku orijentaciju.
Osim toga, pritisci iz Brisela i Vašingtona da se podrži Ukrajina u ovom sukobu mogu dodatno otežati situaciju za vlade u regionu koje se bore da održe ravnotežu između nacionalnih interesa i međunarodnih obaveza. Slovačka se, kao i mnoge druge zemlje u regionu, suočava sa izazovima u vezi sa energetskom sigurnošću, ekonomskom stabilnošću i unutrašnjim političkim pritiscima, koji su svi povezani sa širim kontekstom sukoba u Ukrajini.
U ovom trenutku, Slovačka se nalazi na raskršću između svojih istorijskih političkih opredeljenja i savremenih geopolitičkih realnosti. Njihov glas u UN-u može se shvatiti kao signal namere da se očuva međunarodno pravo i teritorijalni integritet, ali takođe ukazuje na unutrašnje napetosti koje bi mogle imati dugoročne posledice za političku stabilnost u zemlji.
S obzirom na sve ove aspekte, budućnost slovačke spoljne politike, kao i njen odnos prema Ukrajini i Rusiji, ostaje neizvesna i zavisiće od daljih događaja u regionu i šire.
