Pileće meso je godinama bilo predmet predrasuda i sumnji zbog glasina da je puno hormona i antibiotika. Međutim, Sanja Čelebićanin iz Zajednice živinara ističe da su hormoni rasta i antibiotici zabranjeni i da se vrši stroga kontrola proizvodnje pilećeg mesa. Ona navodi da se antibiotici ne mogu koristiti ako životinja nije bolesna, ali da uvek postoji mogućnost zloupotrebe lekova.

Čelebićanin tvrdi da su neutemeljene tvrdnje o tome da je domaće pileće meso puno hormona i antibiotika te ističe važnost slušanja stručnjaka. Naglašava da je veoma važno znati da su hormoni zabranjeni i da se od 1972. godine sprovodi nacionalni monitoring hrane i živih životinja. Sve što se stavlja na tržište se proverava na nedozvoljene supstance ili supstance koje se mogu koristiti u lečenju, uz strogo poštovanje vremena karence.

Kada je reč o davanju antibiotika živini, Čelebićanin ističe da se oni sve ređe koriste zbog drugih mera preventive, poput visokih standarda, novih tehnologija i biosigurnosnih mera. Antibiotici se ne mogu koristiti kao promotori rasta te je njihova upotreba striktno kontrolisana od 1997. godine, a od 2006. godine se sprovodi stroga kontrola. Antibiotici se mogu koristiti samo ako je životinja bolesna, ali takve životinje ne ulaze u lanac hrane ljudi, uz poštovanje vremena karence.

Čelebićanin takođe naglašava važnost nadležnih institucija poput uprave za veterinu i službene kontrole inspektora koji kontrolišu i ograničavaju moguće zloupotrebe lekova. Ističe da je Srbija sistem koji ima 12 veterinarskih instituta i stručnjaka koji se brinu za kvalitet i bezbednost hrane. S obzirom na sve navedeno, potrošači mogu biti sigurni u kvalitet i bezbednost pilećeg mesa na tržištu, uz poštovanje propisanih mera i kontrola.