Socijalni eksperiment pod nazivom „Glas protiv tišine“ otkrio je šta ljudi zaista rade kada svedoče nasilju nad ženama. Projekt je realizovan u centru Beograda uz podršku Kabineta ministarke bez portfelja zadužene za koordinaciju aktivnosti u oblasti rodne ravnopravnosti, sprečavanja nasilja nad ženama i ekonomskog i političkog osnaživanja žena Tatjane Macure. U eksperimentu su prikazane dve scene verbalnog maltretiranja žena sa jasno postojanom istorijom nasilja u odnosima između muškarca i žene. Cilj je bio da se podigne svest o odgovornosti ljudi koji svedoče nasilju.
Scenariji su prikazani na nivou znaka, bez fizičkog obračuna, ali je jasno da bi se to moglo dogoditi da „neko treći“ nije reagovao. Na kraju, glumci su simbolično pritiskali taster za zaustavljanje nasilja, simbolizirajući reakciju na licu mesta i ohrabrivanje trećih lica da ne ignorišu nasilje. Kamere su zabeležile reakcije prolaznika, pri čemu je većina njih okretala glavu i odlazila. Neki su istakli da su se zaledili i nisu mogli da reaguju, dok su drugi smatrali da je to privatni odnos između partnera.
Ipak, nekoliko prolaznika je reagovalo, a devojka koja je prva pokušala da se umeša istakla je da je morala da reaguje kada je primetila nasilje. Drugi prolaznik je oterao nasilnika i istakao da uvek reaguje kada vidi nasilje. U projektu su učestvovali mladi glumci, a producent i koordinator projekta bio je glumac Stefan Radonjić. Eksperiment je pokazao da većina ljudi ne reaguje na nasilje nad ženama, ali da postoji i onaj deo populacije koji je spreman da preduzme korake kako bi sprečio nasilje. Ovaj socijalni eksperiment ima za cilj da podstakne ljude da ne ignorišu nasilje i da budu aktivni u sprečavanju istog.
