M. S. (49) je osumnjičen za nasilje u porodici nad svojom vanbračnom partnerkom, zbog čega je od strane Trećeg osnovnog javnog tužilaštva u Beogradu izdat nalog za zadržavanje. Incident se dogodio 29. septembra na pijaci „Kvantaš“, kada je osumnjičeni navodno izazvao teške telesne povrede svojoj partnerki u vidu preloma rebra s dislokacijom. Nakon ovog incidenta, M. S. je postao nedostupan organima gonjenja, što je dovelo do raspisivanja potrage za njim.

Na saslušanju u tužilaštvu, osumnjičeni je negirao izvršenje krivičnog dela. Ipak, na osnovu predloga Trećeg osnovnog javnog tužilaštva, sud je odlučio da je neophodno pritvoriti M. S. zbog bojazni da bi njegovo eventualno puštanje na slobodu moglo uticati na oštećenu i svedoka događaja, te da bi postojala mogućnost ponavljanja ovog krivičnog dela.

Nasilje u porodici je ozbiljan problem koji se često dešava širom sveta, pa tako i u Srbiji. Nasilje nad ženama, posebno od strane njihovih partnera, može imati ozbiljne posledice po njihovo fizičko i mentalno zdravlje, ali i po njihovu sigurnost i emocionalno blagostanje. Zbog toga je važno da se ovakvi slučajevi tretiraju ozbiljno i da počinioci budu privedeni pravdi.

Prema podacima Ministarstva unutrašnjih poslova Srbije, broj prijavljenih slučajeva nasilja u porodici u poslednjih nekoliko godina je porastao. To može biti rezultat veće svesti ljudi o ovom problemu, ali takođe ukazuje i na potrebu za većom podrškom žrtvama i preventivnim merama koje bi se mogle preduzeti kako bi se sprečilo nasilje pre nego što se ono desi.

Jedna od ključnih poteza u suzbijanju nasilja u porodici je osnaživanje žrtava da prijave slučajeve i zatraže pomoć. Takođe je važno raditi na edukaciji i osvešćivanju javnosti o ovom problemu, kako bi se stvorila atmosfera u kojoj će se nasilje smatrati neprihvatljivim i adekvatno sankcionisati.

Pored pravnih i institucionalnih mera, važno je raditi i na promeni društvenih normi i stereotipa koji podržavaju nasilje u porodici. Važno je raditi na jačanju rodne ravnopravnosti i promovisati zdrave oblike komunikacije i rešavanja konflikata u porodici.

U slučajevima kao što je ovaj, gde postoji sumnja u krivično delo nasilja u porodici, važno je da pravosudni organi deluju brzo i efikasno kako bi zaštitili žrtvu i sprečili dalje izvršenje krivičnog dela. Pritvor može biti jedan od načina zaštite žrtve dok se postupak ne okonča, ali je važno da se pravda dostigne i da počinilac bude odgovarajuće kažnjen.

Nadamo se da će ovaj slučaj poslužiti kao primer kako se nasilje u porodici ne sme tolerisati i da će počinilac biti adekvatno kažnjen, dok će žrtva dobiti neophodnu podršku i zaštitu. Važno je da pravosuđe i društvo kao celina prepoznaju ozbiljnost ovog problema i preduzmu konkretne korake kako bi se sprečilo dalje nasilje i zaštitile žrtve.

Nasilje u porodici je složen i ozbiljan problem koji zahteva sveobuhvatne mere i angažovanje svih delova društva. Samo zajedničkim naporima možemo stvoriti sigurno i podržavajuće okruženje za sve građane, uključujući i žrtve nasilja u porodici. Radeći zajedno možemo promeniti norme i stavove koji podržavaju nasilje i stvoriti društvo u kojem će svi živeti bez straha od nasilja i u kojem će svi biti jednako zaštićeni zakonom.