U Beogradu je danas u višem sudu počeo parnični postupak po petoj tužbi protiv Vladimira i Miljane Kecmanović, roditelja maloletnog Koste koji je prošle godine u osnovnoj školi ubio devet školskih drugova i ranio još petoro dece. Nastavnica istorije Tatjana Stevanović je podnela tužbu zbog pretrpljenih povreda tokom napada.

Njen punomoćnik, Stefan Radivojević, predložio je da se sprovede veštačenje kako bi se utvrdile posledice napada na nastavnicu. Advokat Kecmanovića je zatražio da se Republika Srbija i Osnovna škola „Vladislav Ribnikar“ pozovu kao učesnici u postupku jer smatraju da postoji odgovornost škole u ovom događaju.

Advokat je dostavio sudu dokaze koji ukazuju na to da su Kecmanovići bili svesni aktivnosti svog sina u streljani i da je postojala odgovornost u čuvanju vatrenog oružja. Suđenje je zakazano za 4. oktobar, kada će biti ispitani svi učesnici postupka.

Nastavnica je zatražila da suđenje bude zatvoreno za javnost zbog traume koju je pretrpela. Ovo je peta tužba protiv Kecmanovića u vezi sa napadom njihovog sina. Paralelno se vodi i krivični postupak protiv roditelja, instruktora i vlasnika streljane u kojoj je dečak vežbao pucanje, a taj postupak je zatvoren za javnost.

Tužbe su podneli članovi porodica žrtava, kao i ranjeni u ovom napadu. Parna suđenja se odvijaju paralelno sa krivičnim postupkom kako bi se utvrdila odgovornost i nadoknadila šteta uzrokovana ovim tragičnim događajem.

Očekuje se da će svedočenja i veštačenja otkriti više detalja o okolnostima napada, kao i o tome da li su Kecmanovići bili svesni rizika koji je njihov sin predstavljao. Sud će doneti odluku o odgovornosti i nadoknadi štete nakon što sva svedočenja budu saslušana i dokazi analizirani.

Ovaj slučaj je izazvao veliku pažnju javnosti, a nastava sektor zdravstva i obrazovanja će možda morati da preispita propise i mere bezbednosti kako bi se slični incidenti u budućnosti sprečili. Koja god odluka bude doneta u ovom slučaju, sigurno će imati dalekosežne posledice i uticati na pravna pitanja u vezi sa odgovornošću roditelja za postupke svoje dece.

Iako je teško pronaći utehu u ovakvim slučajevima, nadajmo se da će pravda biti zadovoljena i da će žrtve i njihove porodice dobiti potrebnu podršku i nadoknadu za pretrpljene traume. Nijedno dete ne bi smelo da doživi takve strahote, i važno je da se preduzmu koraci kako bi se osigurala sigurnost svih učenika i zaposlenih u obrazovnim ustanovama.