Demografske promene u Nemačkoj, prema izveštaju Instituta za istraživanje zapošljavanja (IAB), predviđaju ozbiljne posledice po tržište rada, posebno u jugozapadnom Sarlandu. U izveštaju, predstavljenom u sredu, naglašeno je da će se broj radno aktivnih ljudi smanjiti sa 47,1 miliona u 2023. godini na 46 miliona do 2040. godine. Najveći gubici u radno sposobnom stanovništvu očekuju se u istočnim pokrajinama, posebno u Tiringiji, gde se predviđa pad od 15,8 odsto.
Stručnjak IAB-a Enco Veber ističe da će trendovi varirati po regionima, a da će se najviše radnih mesta otvoriti u Berlinu, Hamburgu i pokrajini Hesen. Nasuprot tome, u istočnim pokrajinama, ne računajući glavni grad, očevidno je da će biti malo ili nimalo novih poslova. Ovaj fenomen se povezuje sa strukturnim promenama u ekonomiji i manjkom radne snage koji je sve prisutniji.
Iako se očekuje nestanak radnih mesta u industriji, državnoj službi, trgovini i građevinarstvu, starenje stanovništva može dovesti do otvaranja oko 600.000 novih radnih mesta u socijalnom sektoru i zdravstvu do 2040. godine. Ovo ukazuje na to da se tržište rada mora prilagoditi novim demografskim i ekonomskim realnostima.
Veber upozorava da, ako Nemačka želi da očuva snagu svoje ekonomije, mora ulagati u regione koji beleže pad stanovništva. Negativna spirala može nastati kada smanjenje broja stanovnika dovede do slabljenja javne infrastrukture, što će dodatno podstaknuti iseljavanje.
Jedan od mogućih načina za prevazilaženje problema nedostatka radne snage je povećanje broja radnih sati starijih osoba i žena. Veber predlaže da se iskoriste tehnološka rešenja, kao što su rad od kuće, koja bi omogućila ljudima iz manje razvijenih regiona da rade gde su potrebni radnici bez potrebe za selidbom.
Međutim, imigracija stranih radnika takođe je ključna za rešavanje problema nedostatka radne snage u Nemačkoj. Veber naglašava da mnogi stranci u Nemačkoj često rade ispod svojih mogućnosti, stoga je potrebno brže priznavanje kvalifikacija, kao i veća podrška u učenju jezika i dodatnoj profesionalnoj obuci.
U svetlu ovih predviđanja, Nemačka se suočava sa izazovima koji će zahtevati proaktivne mere kako bi osigurala održivost svog tržišta rada i privrede u celini. Ulaganjem u obrazovanje, podršku imigrantima i stvaranjem povoljnijeg okruženja za rad, može se ublažiti uticaj demografskih promena i stvoriti nova radna mesta u budućnosti.
