Nemački potrošači troše manje na hranu, medicinske usluge i negu nego građani bilo koje druge zemlje članice EU. Prošle godine, udeo ovih troškova u ličnoj potrošnji bio je 13,4% manji nego u ostalih 26 zemalja EU.

Prema istraživanju iz 2020. godine, prosečna potrošnja domaćinstva na hranu u EU bila je 17% ukupnih porodičnih prihoda. Međutim, Nemci troše svega petnaestak odsto. Stručnjaci navode da su visoki prihodi u Nemačkoj i velika konkurencija u maloprodaji hrane faktori koji utiču na niže cene.

Potrošači sve više obraćaju pažnju na cene i češće koriste popuste. Nemačka je zabeležila najveći rast diskontne kupovine u zapadnoj Evropi, sa povećanjem od 14% međugodišnje. Ipak, kada se uporedi ukupan iznos potrošenog novca u prodavnicama, Nemačka je na poslednjem mestu.

Prošle godine, svaki četvrti evro završio je u nemačkim samoposlugama, dok je u celoj EU svaki treći evro, a u istočnoevropskim zemljama skoro svaki drugi evro.

Zbog veće kupovne moći, domaćinstva u Nemačkoj troše manji deo prihoda na hranu, odeću i drugu robu. S druge strane, troškovi stanovanja i cene energenata su veći, dok se sve više novca troši na usluge i aktivnosti u slobodno vreme, štednju i finansijska ulaganja.