Rok za izbor nove vlade u Srbiji ističe 18. aprila, a mandatar za sastav nove vlade Đuro Macut nije član nijedne političke partije. Ova situacija označava povratak nestranačkog premijera posle osam godina, što je izazvalo pažnju analitičara. U poslednjim sazivima sve je više ministara koji nemaju stranačku pripadnost, a Macutovo imenovanje nije prvi put da na čelu vlade stoji ekspert iz specifične oblasti.
Od prvih višestranačkih izbora u Srbiji, kroz 18 vlada i brojne ministre, bilo je i nestranačkih ličnosti. Pre 21. veka, gotovo je bilo nemoguće obavljati javnu funkciju bez stranačke knjižice, ali su neki biznismeni i novinari uspeli da se probiju. Na primer, u vladama Mirka Marjanovića devedesetih godina, ministarska mesta su zauzimali biznismeni poput Milana Beka i Aleksandra Tijanića, dok je Zoran Đinđić imao nestranačke ličnosti kao što je Kori Udovički.
Tokom rekonstrukcije vlade 2002. godine, Tomica Milosavljević je imenovan za ministra zdravlja kao nestranačka ličnost. Godine 2008, Mirko Cvetković je postao prvi nestranački premijer, a 2017. godine Ana Brnabić je preuzela istu poziciju. Iako su nestranačke ličnosti često postavljane, mnogi od njih su kasnije postali članovi stranaka koje su ih predlagale.
Đuro Macut je izabran za mandatara, što je iznenadilo mnoge, uključujući pisca Muharema Bazdulja, koji je istakao da je prvi put čuo za Macuta nedavno. Mnogi analitičari smatraju da je njegovo imenovanje pokušaj da se izbegne stranačka lista, s obzirom na to da su se pominjala imena stranačkih lidera. Profesor Bojan Vranić takođe je izneo sumnju u Macutovu političku pripremljenost, naglašavajući da dolazi iz akademske zajednice i da je važno kako će se nova vlada postaviti prema aktuelnim problemima, posebno studentskim protestima.
Prethodna iskustva sa nestranačkim ličnostima pokazuju da su često bile slabe, sa nedostatkom političkog legitimiteta, jer niko nije glasao za njih. Na primer, Dobrica Ćosić je bio ugledan pisac, ali kao političar nije imao podršku. Bazdulj je podsetio na iskustva sa nekim nestranačkim premijerima kao što su Ana Brnabić i Mirko Cvetković, ističući da su bili u određenoj meri povezani sa političkim organizacijama.
Pitanje koje se postavlja je da li je Macut izabran kao „vruć krompir“ u trenutku kada je teško doneti političke odluke. Mnogi se pitaju ko su bili kandidati koji su odbili ovu poziciju, s obzirom na to da je trenutna politička klima veoma nestabilna. Takođe, postoje spekulacije o mogućim motivima njegovog prihvatanja, od patriotizma do ličnih ambicija.
Ključni momenat za novu vladu biće način na koji će se postaviti prema studentskim blokadama, što može uticati na stabilnost i legitimnost novog premijera. Kako će Đuro Macut odgovoriti na trenutne zahteve i potrebe akademske zajednice, ostaje neizvesno. Čini se da je pred njim izazov da uspostavi ravnotežu između akademskih i političkih interesa, što može biti ključno za njegovu budućnost na čelu vlade.
Analitičari sugerišu da je važno pratiti sastav novog kabineta, jer će to odrediti njegovu efikasnost. Macutov uspeh ili neuspeh mogao bi da zavisi od toga ko će biti njegovi saradnici i koliko će uspešno uspeti da se poveže s političkim elitama. U ovom trenutku, sve oči su uprte u novog mandatara i njegovu sposobnost da navigira kroz kompleksne političke i društvene izazove.
