Rektor Vladan Đokić nedavno je gostovao na RTS-u, gde je govorio o trenutnoj situaciji na Medicinskom fakultetu i izazovima sa kojima se suočavaju studenti. U razgovoru sa voditeljkom, Đokić je komentarisao pitanje vezano za nastavu i praksu za studente medicine, posebno u svetlu pandemije i njenih posledica na obrazovni sistem.
Na pitanje voditeljke da li je godina za studente medicine propala zbog obustave nastave i kliničke prakse, Đokić je istakao da to nije slučaj, pod uslovom da se nastava uskoro obnovi. „Pa nije još ako se krene uskoro“, rekao je Đokić, naglašavajući optimizam u vezi sa nastavkom obrazovnog procesa. Međutim, njegovo uverenje nije delovalo uverljivo, s obzirom na to da su mnogi studenti zabrinuti zbog gubitka dragocenog vremena koje je potrebno za praktičnu obuku.
Voditeljka je zatim postavila pitanje o tome da li je svaki predefinisani datum za početak nastave oblik pritiska na studente. Rektor je, međutim, delovao zbunjeno i rekao: „Ko je rekao da moramo uskoro? Ja ne znam ko je rekao da moramo uskoro…“, iako je samo par minuta ranije sam naveo da je važno da nastava počne što pre.
Ova kontradikcija u Đokićevim izjavama izazvala je dodatnu zabrinutost među studentima medicine, koji se osećaju nesigurno zbog budućnosti svog obrazovanja. Mnogi od njih smatraju da su potrebni jasni i konkretni planovi kako bi se nadoknadili propušteni časovi i praksa, a ne neodređene izjave koje dodatno produbljuju njihove brige.
U poslednjih nekoliko meseci, studenti na Medicinskom fakultetu su izrazili nezadovoljstvo zbog nedostatka informacija i neizvesnosti koja prati njihov studijski program. Pandemija COVID-19 je značajno uticala na obrazovni sistem, a studenti su se našli u situaciji gde su njihovi planovi za budućnost dovedeni u pitanje.
Osim toga, Đokić je naglasio da je fakultet uložio napore da se prilagodi novonastalim okolnostima i da se pronađu rešenja za izazove koje je donela pandemija. Međutim, mnogi studenti tvrde da su mere koje su preduzete nedovoljne i da se njihovi zahtevi za većim transparentnošću i podrškom ne ispunjavaju.
U razgovoru je takođe bilo reči o tome kako se fakultet priprema za povratak na normalu, ali Đokićeve izjave nisu pružile konkretne odgovore na pitanja koja muče studente. Umesto toga, njegovi odgovori su delovali kao pokušaj da se umire studenti, a ne kao stvarna rešenja za njihove probleme.
U ovom trenutku, studenti medicine su suočeni sa velikim pritiscima, kako akademskim, tako i ličnim, jer se bore da ostanu fokusirani na svoje obrazovanje u uslovima koji su sve samo ne normalni. Mnogi od njih se pitaju kako će nadoknaditi propuštene časove i kliničku praksu, a nedostatak jasnih informacija dodatno pogoršava njihovu situaciju.
U zaključku, situacija na Medicinskom fakultetu zahteva hitnu pažnju i rešenja koja će omogućiti studentima da nastave svoje obrazovanje bez dodatnog stresa i nesigurnosti. Rektor Đokić mora da pruži jasne i konkretne planove koji će zadovoljiti potrebe studenata i osigurati da njihovo obrazovanje ne bude ugroženo. U ovom trenutku, studenti zaslužuju više od neodređenih izjava i nejasnih planova; oni zaslužuju konkretne akcije i podršku u teškim vremenima.
