Nikola Selaković, ministar kulture u tehničkom mandatu, izjavio je za „Novosti“ da će država ubuduće otkupljivati samo knjige na ćirilici, kako bi zaštitila matično pismo. Ova odluka dolazi usled opadanja broja ćiriličkih izdanja u poslednjim godinama, što je izazvano smanjenjem broja knjiga koje se objavljuju na ovom pismu. Selaković je naglasio da je zaštita srpskog jezika i ćirilice obaveza Ministarstva kulture, a ova odluka je u skladu sa Zakonom o zaštiti srpskog jezika koji su doneli Narodna skupština Srbije i Narodna skupština Republike Srpske.
Međutim, ova odluka naišla je na negativne reakcije iz redova izdavača. Članovi Udruženja izdavača i knjižara Srbije i Udruženja profesionalnih izdavača Srbije su se oglasili protestom, saopštivši da neće učestvovati na ovogodišnjem konkursu Ministarstva kulture zbog restriktivnih i netransparentnih uslova. Ovi izdavači smatraju da su smanjeni budžeti za obavezan otkup knjiga, što dodatno otežava njihovu situaciju.
Selaković je priznao da je budžet za ovu godinu smanjen zbog nepredviđenih okolnosti i potrebe da se ispune zahtevi studenata, ali je izrazio želju da se sredstva za otkup knjiga povećaju u budućnosti. On je dodao da su izdavači oštećeni jer su planirali objavljivanje knjiga u skladu s prethodnim pravilima i očekivanjima.
U cilju poboljšanja situacije, Ministarstvo kulture je uvelo novi sistem konkursa koji će trajati tokom cele godine, omogućavajući komisiji da više puta zaseda i donosi odluke. Ovo bi moglo omogućiti bolju prilagodbu trenutnim potrebama i obezbediti da se sredstva koriste efikasnije.
Selaković je takođe ukazao na pasivan stav prethodnih vlasti prema zaštiti ćirilice, naglašavajući da je u poslednjim decenijama država izbegavala da se aktivno uključi u ovu oblast. „Pasivnim stavom države, ćirilica kao matično pismo srpskog naroda i jezika osuđena je na propast“, rekao je Selaković. On je istakao da je potrebno da država postavi jasna pravila igre u izdavaštvu i zaštiti jezika.
U ovom kontekstu, važno je napomenuti da je ćirilica deo identiteta srpskog naroda i kulture, a njen opstanak zavisi od zajedničkih napora društva, institucija i pojedinaca. Ministarstvo kulture ima ključnu ulogu u ovoj borbi, a odluke poput ove o obaveznom otkupu ćiriličkih izdanja su koraci ka očuvanju ovog pisma.
Uprkos kritikama i nezadovoljstvu izdavača, Selaković je naglasio da će Ministarstvo nastaviti da se bori za očuvanje ćirilice i srpskog jezika. On je pozvao sve relevantne aktere da se uključe u dijalog i zajednički rade na unapređenju položaja ćirilice u društvu.
Uloga javnih biblioteka kao institucija koje čuvaju i promovišu knjige na ćirilici je takođe od suštinskog značaja. Ove biblioteke ne samo da obezbeđuju pristup knjigama, već i igraju ključnu ulogu u obrazovanju i kulturi. Smanjenje broja ćiriličkih izdanja može imati dugoročne posledice na obrazovanje i očuvanje kulturnog nasleđa.
U ovom trenutku, kada se suočavamo sa izazovima očuvanja ćirilice, važno je da se svi, od vlade do pojedinaca, aktivno uključe u zaštitu ovog važnog aspekta srpskog identiteta. Samo zajedničkim naporima možemo osigurati da ćirilica i dalje bude prisutna u našim životima i da se njeno korišćenje ne svede na minimum.
