Majka četrnaestogodišnjeg dečaka koji je ranjen 3. maja prošle godine u masakru u osnovnoj školi „Vladislav Ribnikar“ na Vračaru u Beogradu svedočila je danas pred Višim sudom u Beogradu u parničnom postupku protiv roditelja dečaka ubice i njihovog sina. Majka je ispričala da je njen sin bio u bolnici sa ranjenom devojčicom i nastavnicom istorije nakon što je hicem u nogu ranjen od strane dečaka-ubice. Sud je odlučio da javnost bude isključena tokom svedočenja četrnaestogodišnjaka, a majka je prva svedočila o dramatičnom događaju.

Njena priča otkriva da je njen sin proveo tri noći u bolnici i da se još uvek nije potpuno oporavio fizički i psihički. Bol u nozi i ožiljak su samo delovi fizičke posledice, dok su slike sa kobnog dana ostavile trajne emotivne ožiljke na dečaku. Majka je svedočila o tome kako joj je sin pozvao pokazujući uznemirenost nakon ranjavanja, a pričala je i o njegovom pokušaju da pomogne drugarima tokom masakra u školi.

Osuđujući događaj od pre godinu dana, majka je istakla da se njen sin i dečak-ubica družili, ali da nikada nije upoznala roditelje tog dečaka. Sudski postupak protiv roditelja dečaka ubice također je u toku, ali je njihova odluka da neće svedočiti. Advokatica roditelja je zatražila uvid u njihova svedočenja iz krivičnog postupka koji se vodi protiv njih.

Masakr u osnovnoj školi na Vračaru prošle godine rezultirao je smrću devetoro učenika i čuvara, dok je četvoro učenika i jedna nastavnica istorije ranjeno. Dečak-ubica je naoružan ušao na čas i otvorio vatru, ubivši i ranivši nevine žrtve.

Ovo svedočenje majke dečaka koji je ranjen tokom masakra baca svetlo na strahote koje su deca doživela tog kobnog dana. Njena priča o bolu, strahu i neizvesnosti koju su prošli nevini učenici dodatno oslikava tragediju koja je potresla celu zajednicu. Kroz ovaj sudski postupak društvo se suočava sa teškim pitanjem odgovornosti i pravde za porodice žrtava.

Ova tužna priča budi svest o potrebi za većom sigurnošću i zaštitom dece u obrazovnim ustanovama. Bezbednost u školama postaje ključno pitanje u svetlu ovakvih tragedija, a zajednica mora da radi na sprečavanju sličnih incidenata u budućnosti. Ova priča je podsetnik na važnost podrške i sigurnosti za decu u obrazovnom sistemu, kao i na neophodnost zajedničkog rada kako bi se osigurala sigurna i zdrava budućnost za sve učenike.