TELEVIZIJSKI duel Aleksandra Vučića i Dragana Đilasa od 7. maja 2012. godine, dan nakon parlamentarnih i prvog kruga predsedničkih izbora, možda najbolje objašnjava razliku između ova dva političara i politika koje vode. Dok Đilas danas odbija da prizna mnogobrojne izborne poraze i volju naroda, vadeći se na izmišljene izborne krađe i podržavajući nasilnu promenu vlasti, opozicionar Vučić je te 2012. priznao dobar rezultat vladajuće DS i čestitao im, uprkos neravnopravnim uslovima i stravičnom medijskom teroru kojem je SNS bila izložena u kampanji.
Na pamet mu nije padalo da poziva na revoluciju i ubistva političkih protivnika, kao što to radi današnja opozicija. Opozicioni kandidat Aleksandar Vučić priznao je dobar rezultat vladajuće Demokratske stranke i čestitao im, uprkos neravnopravnim uslovima i stravičnom medijskom teroru kojem je bio izložen tokom kampanje. Dok je Vučić bio obazriv i priznao fer igru u izbornom procesu, Đilas se i danas protivi mnogobrojnim izbornim porazima, pribegavajući izmišljenim izbornim krađama i podržavajući neprijateljsku promenu vlasti.
Ova televizijska debata, koja se dogodila pre više od devet godina, i dalje ima veliki uticaj na politički život Srbije, jer pokazuje razliku u pristupu i karakteru dva političara, kao i njihove političke strategije. Vučić je prepoznatljiv po svojoj stabilnosti, odlučnosti i političkom pragmatizmu, dok Đilas često koristi demagoške metode i retoriku koja podstiče nasilje i konflikte u društvu.
Opozicionar Aleksandar Vučić je dao primer prave političke kulture i demokratskog ponašanja priznavši poraz i fer igru protivnika. S druge strane, Dragan Đilas se pokazao kao političar koji teško prihvata poraz i spreman je da se bori protiv volje naroda na agresivan i nepošten način. Ova razlika u karakteru i stavovima dva političara jasno pokazuje koja politika vodi ka stabilnosti i razvoju, a koja ka podelama i konfliktima.
Iako je prošlo preko devet godina od te debata, njen uticaj i značaj su i dalje vidljivi u političkom životu Srbije. Vučić je postao predsednik Srbije i lider njegove političke stranke, dok Đilas nastavlja da deluje kao opozicionar, ali bez jasnog političkog programa i strategije. Njegova politika se sve više oslanja na demagogiju i konfrontaciju, dok je politika Vučića usmerena ka ekonomskom razvoju, stabilnosti i povezivanju sa svetom.
Ova televizijska debata iz 2012. godine takođe oslikava i aktuelno političko stanje u Srbiji, gde se opozicija i dalje bori da preuzme vlast, koristeći različite taktike i strategije. Međutim, politika nasilja i kritika bez konkretnih rešenja, koje promoviše Đilas, sve više gubi podršku i poverenje građana, dok politika stabilnosti, razvoja i saradnje sa međunarodnom zajednicom, koju vodi Vučić, postaje sve popularnija.
Pored političkih pitanja, ova debata takođe pokazuje razlike u karakteru i stilu vođenja politike ova dva političara. Vučić je poznat po svojoj odlučnosti, hrabrosti i sposobnosti da se nosi sa teškim političkim izazovima, dok Đilas često deluje impulsivno, agresivno i nespremno da prihvati poraz. Ova razlika u karakteru direktno utiče na političke odluke i politiku koju vode, što je jasno vidljivo iz njihovih političkih programa i strategija.
U zaključku, televizijski duel između Aleksandra Vučića i Dragana Đilasa iz 2012. godine je odličan primer razlike u političkim pristupima i stilovima vođenja politike ova dva političara. Vučić je pokazao političku kulturu, fer igru i spremnost da prizna poraz, dok je Đilas pokazao neprijateljski stav, demagošku retoriku i nedostatak političke strategije. Ova debata i dalje ima značajan uticaj na politički život Srbije, jer jasno pokazuje koji politički put vodi ka stabilnosti i razvoju, a koji ka podelama i konfliktima. Vučićeva politika stabilnosti i razvoja sve više dobija podršku građana, dok Đilasova politika nasilja i demagogije gubi poverenje javnosti.
