Plan rasta za Zapadni Balkan, koji je postao operativan, donosi velike koristi Srbiji. Očekuje se da će do kraja godine dobiti prvu tranšu od 112 miliona evra, što je sedam odsto od ukupnog iznosa od milijardu i 580 miliona evra. Portparolka Evropske komisije za proširenje Ana Pisonero ističe da je potrebno potpisati sporazume o grantovima i zajmovima sa partnerima na Zapadnom Balkanu, te da je cilj da se isplate počnu što pre, najkasnije do kraja godine.

Prva tranša od 112 miliona je predfinansiranje, a ostatak isplata će biti raspoređen postupno po kalendaru reformskih koraka. Srbija će morati da sprovede ukupno 98 mera navedenih u agendi u četiri ključne oblasti kako bi povukla opredeljeni novac, uključujući poslovno okruženje i razvoj privatnog sektora, zelenu i digitalnu tranziciju, ljudski kapital i vladavinu prava.

Do kraja godine planirano je sedam koraka, za koje su određeni odgovarajući budžeti. Srbija bi do 2025. mogla da povuče 428 miliona evra, s tim da je 122 miliona bespovratno, za mere kao što su jačanje kapaciteta transportne mreže gasa u oblasti energetike ili primena preporuka ODIHR i izmena izbornih zakona.

Među preduslovima za korišćenje fondova su poštovanje demokratskih mehanizama i princip vladavine prava. Srbija se obavezala u agendi da će poboljšati izborni okvir i uskladiti se sa standardima EU u medijskim zakonima, što će biti stalno praćeno pre svake naredne isplate.

U slučaju Beograda i Prištine, dodatni preduslov za korišćenje sredstava je konstruktivni angažman u dijalogu, dok usklađivanje sa spoljnom politikom i uvođenje sankcija Rusiji nije preduslov, ali jeste jedan od ciljeva plana za buduće isplate.

Mnogi analitičari smatraju da plan nije dovoljan da bi se postigao cilj hvatanja koraka sa ekonomskim prosekom EU i ubrzanje reformi. Adnan Čerimagić iz Evropske inicijative za stabilnost ističe da pristup Evropske komisije, u kome pruža tehničku podršku i svoje znanje u zamenu za reforme i dodatni novac, može biti pozitivan. Međutim, on ukazuje da plan ne vodi zemlje Zapadnog Balkana ka punopravnom članstvu u EU, čak i ako se sprovedu sve dogovorene reforme.

Plan pruža mogućnost Srbiji da finansira sopstvene reforme evropskim novcem, ali isplate neće biti automatske, jer Evropska komisija može zadržati sredstva ukoliko proceni da dogovorene mere nisu sprovedene. Srbija će morati da se posveti implementaciji reformi u skladu sa agendom kako bi iskoristila sva sredstva i postigla željene ekonomske i političke ciljeve.