Najnoviji podaci pokazuju da je Kina, koja je najveći potrošač zlata na svetu, odobrila nove uvozne kvote za to plemenito metal u avgustu, nakon dvomesečne pauze, usled slabije fizičke potražnje zbog optimizma na tržištu. Cene zlata su tokom ove godine porasle za 21%, dostigavši rekordnu vrednost od 2500 dolara po finoj unci.

Kinesko tržište zlata trenutno je dobro snabdeveno fizičkim zlatom, a investiciona potražnja nadmašuje potražnju za nakitom. Narodna banka Kine nije kupovala zlato za državne rezerve ni u julu, što je već treći mesec zaredom, pa su zlatne rezerve Kine trenutno na nivou od 2264 tona. PBOC je bio najveći pojedinačni kupac zlata u svetu 2023. godine, sa neto kupovinom od oko 225 tona, prema podacima Svetskog saveta za zlato (WGC).

Ovakav trend može imati značajan uticaj na globalna tržišta, budući da je Kina važan igrač u međunarodnoj trgovini zlatom. Uzimajući u obzir ekonomsku snagu Kine, odluke koje se donose na njenom tržištu zlata mogu uticati na cene i opštu potražnju za ovim plemenitim metalom širom sveta.

Iako je fizička potražnja za zlatom trenutno slabija, investitori i dalje pokazuju interesovanje za ovaj metal kao sigurno utočište u nestabilnim vremenima. Neki analitičari predviđaju da će cene zlata i dalje rasti u narednom periodu, uzimajući u obzir ekonomske i geopolitičke faktore koji mogu uticati na njegovu vrednost.

S obzirom na to da su zlatne rezerve Kine na visokom nivou i da je investiciona potražnja za zlatom sve veća, može se očekivati da će Kina i dalje igra važnu ulogu na globalnom tržištu zlata. Pratiti kako se ova situacija odvija može biti od vitalnog značaja za sve one koji prate dešavanja na tržištu zlata i koji su zainteresovani za investiranje u ovaj plemeniti metal.