Novi Pakt o migracijama i azilu, usvojen 10. aprila od strane Evropskog parlamenta, neće doprineti većoj solidarnosti ili odgovornosti zemalja članica, ocenio je izvršni direktor Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila Radoš Đurović. Đurović je izjavio da dokument koji pooštrava granične procedure ne nudi fer rešenja i da se EU suočava sa složenim problemima duž granica kada je reč o izbeglicama koji neprestalno dolaze.

Novi Pakt zahteva da od 27 zemalja članica bude podeljena odgovornost, ali Đurović smatra da će zemlje na obodu EU ostati najugroženije pred dolaskom migranata, dok će centralne zemlje biti zaštićene. On tvrdi da je EU trebala da se rukovodi ukrajinskom migrantskom krizom i onim što je već sama uradila u rešavanju problema migracija.

Ova odluka Evropskog parlamenta nailazi na mnogo kritika, a kritičari tvrde da ne nudi adekvatna rešenja za aktuelni migrantski problem. Mnogi strahuju da će zemlje na obodu EU, kao Srbija, biti preplavljene još većim brojem migranata, dok centralne i bogatije zemlje neće preuzeti svoj deo odgovornosti.

Situacija sa migrantima i izbeglicama je veoma delikatna i zahteva koordinisani odgovor svih zemalja članica EU. Solidarnost i saradnja su ključni elementi u rešavanju ovog problema, a novi Pakt o migracijama i azilu ne obećava adekvatna rešenja. Potrebno je tražiti bolje i dugoročnije rešenje za migracijsku krizu koja će zadovoljiti potrebe i interese svih zemalja članica EU.

Srbija se već decenijama suočava sa problemom migracija, pogotovo tokom ratova na prostoru bivše Jugoslavije. Zbog svoje geografske pozicije kao tranzitne zemlje, Srbija je često bila prolazna stanica za migrante i izbeglice na njihovom putu ka Zapadnoj Evropi. Upravo zbog toga je važno da se pronađu održiva i pravedna rešenja za tu populaciju.

Pored toga, EU bi trebalo da se osloni na lekcije iz prethodnih migrantskih kriza, poput one iz 2015. godine, kada su stotine hiljada ljudi iz Sirije, Avganistana i drugih zemalja stigle u Evropu. Kriza je pokazala nedostatak koordinacije i solidarnosti među zemljama članicama, što je dovelo do humanitarne katastrofe.

Ideja novog Pakta je da se pronađu održiva rešenja za migracije, ali kritičari tvrde da dokument nije dovoljno ambiciozan i da ignoriše teške uslove u kojima se migranti nalaze. Potrebno je pronaći balans između zaštite granica i pružanja pomoći i podrške onima koji su u potrazi za boljim životom.

Srbija je već duže vreme suočena sa prilivom migranata, a novi Pakt bi mogao dodatno da optereti zemlju. Zbog toga je važno da se pronađu održiva i dugoročna rešenja za migrantima koji se nalaze na teritoriji Srbije. Solidarnost i saradnja sa EU su ključni u rešavanju ovog problema.

Uprkos poteškoćama sa kojima se suočavaju zemlje na obodu EU, solidarnost i saradnja među zemljama članicama su neophodne kako bi se prevazišle prepreke u rešavanju migrantske krize. Novi Pakt o migracijama i azilu ne nudi sveobuhvatna rešenja za ovaj kompleksan problem, ali može biti korak ka unapređenju saradnje i koordinacije među zemljama članicama EU.

U konačnici, važno je da se migrantska kriza rešava na održiv i pravedan način, uz poštovanje ljudskih prava i dostojanstva. Uspostavljanje inkluzivnih politika i saradnja među zemljama su ključni za rešavanje ovog globalnog izazova. Novi Pakt o migracijama i azilu možda nije savršeno rešenje, ali može poslužiti kao polazna tačka za dalju debatu i akciju u rešavanju ovog važnog pitanja.