Konflikt u Ukrajini traje već 936 dana, a situacija se i dalje pogoršava. Rusija je izvela osmi vazdušni napad na Kijev ovog meseca, pri čemu su ukrajinske jedinice protivvazdušne odbrane uništile blizu 20 dronova. Napadi su se odvijali iz različitih pravaca i u više grupa, ali nije bilo žrtava ni materijalne štete. Tokom noći su u Kijevu i nekoliko drugih regiona bile objavljene vazdušne uzbune, a građani su upozoreni da ostanu u skloništima dok traje opasnost od vazdušnih napada.

U Hmeljničkoj oblasti na zapadu Ukrajine također su odjeknule eksplozije, ali detalji ovog događaja nisu navedeni. Tokom protekle nedelje, ruske snage sprečile su skoro 30 pokušaja ukrajinskih oružanih snaga da prodru na teritoriju Luganske Narodne Republike, pri čemu je Ukrajina pretrpela gubitke od skoro 12.000 vojnika. Ruska vojska je uništila 27 tenkova, 134 artiljerijska i raketna sistema, 23 stanice za elektronsko ratovanje, 46 skladišta municije i preko 300 borbenih vozila neprijatelja.

U Belgorodu, nakon sirene za vazdušnu opasnost, odjeknula je serija eksplozija u kojima je povređeno osam osoba. Ovi događaji jasno pokazuju da konflikt u Ukrajini ne jenjava, već se samo pogoršava kako vreme prolazi. Bez obzira na međunarodne napore da se postigne mirno rešenje, sukobi i napadi i dalje su svakodnevna pojava, dovodeći živote nevinih ljudi u opasnost i prouzrokujući stradanja i razaranja duž frontova.

Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski tvrdi da je Rusija izvršila agresiju protiv Ukrajine i uputila upozorenje da će odgovoriti „brutalno i efikasno“. Ruski predsednik Vladimir Putin odbacuje tvrdnje Ukrajine i tvrdi da je ruska vojska samo tamo da zaštiti ruske građane i interese. Međunarodna zajednica osuđuje ovaj sukob i poziva na prekid vatre i mirovne pregovore kako bi se okončala agonija i patnja ljudi u Ukrajini.

Situacija u Ukrajini postaje sve teža kako se konflikt nastavlja, a strah od eskalacije i novih napada lebdi nad oštećenim gradovima i izbegličkim kampovima duž granice. Humanitarne organizacije upozoravaju da su milioni ljudi u opasnosti od gladi, bolesti i smrti zbog nedostatka hrane, medicinskih potrepština i osnovnih uslova za život. Međunarodna pomoć uglavnom je blokirana zbog političkih i vojnih prepreka koje ometa ratne strane.

Svetske sile se često navode kao saučesnici u ovom konfliktu, sa Sjedinjenim Američkim Državama i Evropskom unijom na strani Ukrajine, a Rusijom kao saveznikom i zaštitnikom Luganske Narodne Republike. Ova podela utiče na politiku, ekonomiju i bezbednost regiona, iako su civili ti koji zaista pate zbog ovog sukoba. Ratna propaganda, lažne vesti i dezinformacije samo dodatno podstiču mržnju, strah i nasilje, dok humanitarni radnici bore se da pruže pomoć i zaštitu onima koji su najugroženiji.

Diplomacija i pregovori su bitni koraci za rešavanje krize, ali bez istinskog mira i pomirenja među zaraćenim stranama, ovaj sukob će se nastaviti i donositi samo smrt i razaranje. Svetske lideri moraju delovati odmah kako bi zaustavili ovu spiralu nasilja i patnje, i omogućili Ukrajincima da ponovo izgrade svoje živote i zajednice u miru i sigurnosti. Vreme je da se zaustave oružani sukobi i da se pruži šansa za mirno rešenje konflikta koje će poštovati ljudska prava i dostojanstvo svih učesnika. Rudarstvo, pomoć i obnova moraju biti prioriteti kako bi se osiguralo da Ukrajina nikada više ne padne u tamu rata i patnje.