Nakon smrti pape Franje, svet se suočava sa neizvesnošću u pogledu budućnosti Katoličke crkve. Sledećeg papu izabira Kardinalski zbor, koji se sastoji od najviših zvaničnika crkve, a sastanak će se održati u Vatikanu u narednim danima. Ovaj proces, poznat kao konklava, biće rigorozan i obeležen strogošću tajnosti.
Kardinalski zbor danas broji više od 220 kardinala iz više od 70 zemalja, ali samo oko 120 njih ima pravo glasa za novog papu. Ostali kardinali su stariji od 80 godina i, iako ne mogu da glasaju, mogu da učestvuju u diskusijama o kandidatima. Svi kardinali su direktno imenovani od strane pape, a većina njih je rukopoložena u biskupe. U poslednjih deset godina, papa Franjo je izabrao dve trećine kardinala koji će učestvovati u izboru.
Kada papa umre, kardinali se okupljaju u Vatikanu kako bi se pripremili za konklavu. Ovaj proces počinje posle obreda sahrane, a kardinali se moraju sastati između 14. i 20. dana nakon smrti pape. U Crkvi Svetog Petra, oni prisustvuju misi, a zatim se preseljavaju u kapelu Svetog Pavla u Apostolskoj palati pre nego što krenu u Sikstinsku kapelu, gde će se izbor novog pape održati u strogoj tajnosti.
Tokom konklave, kardinali se zaklinju na apsolutnu tajnost i nije im dozvoljen kontakt sa spoljnim svetom. Upotreba mobilnih telefona i pristup medijima su strogo zabranjeni. Glasanje se obavlja tajno, a kardinali biraju svog kandidata sve dok se ne postigne potrebna dvotrećinska većina za izbor novog pape. U prošlosti, ovaj proces je znao trajati i više meseci, ali se očekuje da će savremeni izbori biti brži.
Prema izveštajima medija, najizgledniji kandidati za novog papu su Luis Antonio Tagle, kardinal iz Filipina, i Pjetro Parolin, kardinal iz Italije. Luis Antonio Tagle, koji ima 67 godina, smatra se favoritom na kladionicama, dok je Pjetro Parolin stariji i ima 70 godina. Takođe, spominju se i drugi kandidati poput Pitra Turksona iz Gane, Petra Erdoa iz Mađarske i Anđela Skole iz Italije.
Kardinal Tagle se ističe kao jak kandidat koji bi mogao nastaviti progresivnu agendu pape Franje. Njegovo ime se često povezuje sa modernizacijom crkve i pristupom koji se fokusira na socijalna pitanja. Sa druge strane, Parolin, kao trenutni državni sekretar Svete Stolice, ima dugogodišnje iskustvo u diplomatiji i upravljanju crkvenim poslovima.
U izboru novog pape, neophodna je dvotrećinska većina, a ako se ne postigne konsenzus, biće održani dodatni krugovi glasanja dok se ne pronađe kandidat koji može dobiti potrebnu podršku. U prošlosti, neki izbori su trajali čak i nekoliko nedelja, ali moderni izbori su obično brži zahvaljujući unapred definisanim procedurama i pravilima.
Kardinali će tokom konklave pažljivo razmotriti različite aspekte kandidata, uključujući njihovu sposobnost da vode crkvu kroz savremene izazove, kao što su pitanja vezana za moral, etiku, socijalnu pravdu i globalizaciju. U ovom trenutku, svi pogledi su uprti ka Vatikanu, gde će se istorijski trenutak odigrati dok se crkva priprema za novi početak pod novim vođstvom.
S obzirom na trenutne okolnosti, svet će s nestrpljenjem pratiti razvoj situacije, nadajući se da će novi papa doneti mudrost i inspiraciju za 1,37 milijardi katolika širom sveta. U ovom trenutku, jedino što ostaje je čekati i videti koji kardinal će biti izabran da preuzme ovu važnu ulogu i vodi Katoličku crkvu u budućnost.
