Srpska pravoslavna crkva će 8. avgusta obeležiti praznik Svetu Paraskevu, poznatiju kao Trnova Petka, čime će se završiti letnji „ciklus ženskih praznika“. Nakon praznika Ognjene Marije i Blage Marije, Sveti Petka Trnova je jedna od zaštitnica žena koja se praznuje tokom leta. Rođena u hrišćanskoj porodici u Rimu, Sveta Petka Trnova je podelila svoj imetak sirotinji nakon smrti roditelja i zamonašila se. Bila je mučena i na kraju pogubljena u prvoj polovini drugog veka. Njene mošti se nalaze u Istanbulu, a obično se prikazuje na freskama u monaškoj odeći sa krstom i grančicom mirte simbolizujući njeno mučeništvo.
U narodu se veruje da je Sveti Petka Trnova zaštitnica žena, pomaže siromašnima i bolesnima, pa se mnogi mole za ozdravljenje nad njenim moštima koje se smatraju isceliteljskim. Postoje razni običaji vezani za ovaj praznik u srpskom narodu, kao što je izbegavanje težih poslova u kući i na polju. Ranije se verovalo da na Svetu Petku Trnovu nije dobro mesiti, prati veš, baviti se ručnim radom ili iznositi pepeo iz kuće jer bi to donelo kaznu u obliku trnjenja ruku.
Postoji i običaj da mlade devojke beru cveće na ovaj dan i time ukrašavaju dom kako bi privukle mir i blagostanje, dok se devojčicama oblače posebne haljine kako bi ih pratio radost. Ovo je važan praznik za pravoslavne vernike koji poštuju tradiciju i običaje ove crkve.
Svetu Paraskevu, poznatiju kao Trnova Petka, članovi Srpske pravoslavne crkve će obeležiti 8. avgusta, završavajući tako letnji „ciklus ženskih praznika“. Pored Ognjene i Blage Marije, Svetu Petku Trnovu slave kao jednu od zaštitnica žena tokom leta. Rođena u Rimu u hrišćanskoj porodici, Sveti Petka Trnova je nakon smrti roditelja podelila imetak sirotinji i odlučila se za monaški život. Propovedajući hrišćanstvo, bila je brutalno mučena i na kraju pogubljena u drugom veku.
Poštovanje prema Svetoj Petki Trnovi je široko rasprostranjeno među pravoslavnim vernicima, koji veruju da je ona zaštitnica žena, kao i da može pomoći siromašnima i bolesnima. Mnogi se mole za ozdravljenje na njenom grobu, jer veruju da njene mošti imaju isceliteljsku moć. Postoje razni običaji koji prate ovaj praznik u srpskom narodu, uključujući izbegavanje težih poslova kao što su mesenje, pranje veša ili bavljenje ručnim radom, kako bi se izbegla kazna u obliku trnjenja ruku.
Mlade devojke tradicionalno beru cveće na Svetu Petku Trnovu i ukrašavaju svoje domove kako bi privukle sreću i blagostanje. Devojčice se oblače u posebne haljine kako bi im pratio radost i sreća. Ovaj praznik ima poseban značaj za pravoslavne vernike koji poštuju tradiciju i običaje svoje crkve.
Svetu Paraskevu, ili Trnovu Petku, pravoslavci širom sveta će obeležiti 8. avgusta, završavajući letnji niz ženskih praznika. Posle praznika Ognjene Marije i Blage Marije, Svetu Petku Trnovu slave kao zaštitnicu žena tokom leta. Rođena u Rimu u hrišćanskoj porodici, Sveti Petka Trnova je nakon smrti roditelja odlučila da podeli svoj imetak sirotinji i postane monahinja. Bila je mučena zbog propovedanja hrišćanstva i na kraju pogubljena u drugom veku.
Njeni ostaci su sahranjeni u Istanbulu, a često se prikazuje na freskama u monaškoj odeći sa krstom i grančicom mirte simbolizujući njeno mučeništvo. U narodu se veruje da Sveti Petka Trnova štiti žene, pomaže siromašnima i bolesnima, te mnogi vernici mole za ozdravljenje pored njenih moštiju, koje se smatraju isceliteljskim. Tradicionalno, na ovaj praznik, izbegavaju se teži poslovi kako bi se izbegla kazna.
Mlade devojke beru cveće na Svetu Petku Trnovu i ukrašavaju svoje domove u nadi da privuku sreću, dok se devojčice oblače u posebne haljine kako bi pratile radost. Sveti Petka Trnova ima poseban značaj za pravoslavne vernike koji poštuju običaje svoje crkve.
