Enciklopedija srpske dijaspore, koju je napisao Marko Lopušina, nedavno je objavila svoj treći tom koji donosi zanimljive podatke o Srbima u balkanskim zemljama. Prva dva toma bila su posvećena srpskom narodu u prekomorskim zemljama i Srbima na Starom kontinentu.
U istoriji srpskog naroda, Balkan je matična teritorija na kojoj su Srbi stekli nacionalnu, državnu i versku samostalnost i nezavisnost. Kada su se kao Južni Sloveni doselili sa prostora iza Karpata, plemenski Srbi su se prostrli od Soluna preko tri Morave do Dalmacije i Jadranskog mora. Na toj teritoriji danas obitavaju četiri srpske otadžbinske zemlje – Srbija, Crna Gora, Bosna i Hercegovina i Hrvatska. Oko njih se nalaze države u kojima su Srbi domorodci, rasejani ili useljeni kao novi gastabajteri. Ove države možemo jednostavno da definišemo kao balkanske zemlje srpske dijaspore. To su Albanija, Bugarska, Grčka, Kipar, Mađarska, Rumunija, Severna Makedonija, Slovenija i Turska.
Balkanske zemlje srpske dijaspore imaju značajno prisustvo srpske zajednice, sa različitim stepenom integracije i značaja u društvenim i političkim strukturama. Ove zajednice često održavaju kontakte sa matičnim zemljama i neguju svoje srpsko nasleđe kroz očuvanje jezika, tradicije, običaja i verskih obreda.
U trećem tomu Enciklopedije srpske dijaspore, autor Marko Lopušina donosi brojne zanimljive podatke o srpskoj zajednici u balkanskim zemljama. Ističe se važnost očuvanja srpskog kulturnog identiteta i zajedničke baštine na ovim prostorima, kao i važnost jačanja veza sa matičnim zemljama i dijasporom širom sveta.
U nekim balkanskim zemljama, Srbi su prisutni već vekovima, kao što je slučaj sa Srbima u Grčkoj koji potiču iz vremena Vizantije. U drugim zemljama, poput Turske, Srbi su se doselili u različitim istorijskim periodima, zadržavajući svoj identitet i običaje kroz vekove.
Srbima u balkanskim zemljama često je važno održavanje veza sa matičnim zemljama kroz kulturne i verske manifestacije, kao i kroz organizacije koje promovišu srpski jezik, kulturu i tradiciju. Takođe, u savremenom digitalnom dobu, veze sa dijasporom i korisne su za razmenu informacija, ideja i iskustava.
U poslednjih nekoliko decenija, Srbi u balkanskim zemljama suočavaju se sa različitim izazovima u očuvanju svog kulturnog identiteta i jezika. Globalizacija i modernizacija donose nove uticaje i trendove koji mogu ugroziti tradicionalne vrednosti i običaje srpske zajednice. Važno je da se ovi izazovi prepoznaju i da se preduzmu odgovarajuće mere za očuvanje i promociju srpskog nasleđa na Balkanu.
U zaključku, treći tom Enciklopedije srpske dijaspore pruža dragocen uvid u istoriju i kulturu Srba u balkanskim zemljama, ističući važnost očuvanja srpskog identiteta i nasleđa na ovim prostorima. Autor Marko Lopušina ističe da je Balkan matična teritorija srpskog naroda i da je važno negovati veze sa dijasporom širom sveta radi jačanja srpske zajednice i promocije srpske kulture i tradicije.
