Švajcarska predsednica i ministarka finansija Karin Keler-Sater je danas objavila da se očekuje godišnji budžetski deficit od oko tri milijarde švajcarskih franaka u narednim godinama. Ovaj deficit je rezultat povećane vojne potrošnje i troškova za penzije. U poređenju sa prethodnom godinom, kada je projekcija deficita iznosila oko 2,6 milijardi franaka, trenutna procena ukazuje na rast budžetskog deficita.
Švajcarska je tradicionalno bila poznata po održavanju uravnoteženih budžeta, ali od 2020. godine beleži veće deficite. Ova promena je vezana za dodatne troškove koji su proizašli iz pandemije kovida-19. Tokom pandemije, švajcarska vlada je morala da poveća izdatke za zdravstveni sektor, kao i da obezbedi ekonomske mere podrške građanima i preduzećima. Ove mere su uključivale subvencije, direktne novčane pomoći i druge oblike finansijske podrške kako bi se umanjili efekti krize izazvane pandemijom.
Deficit koji se očekuje u narednim godinama nije samo rezultat pandemije, već i promena u vojnim troškovima. Švajcarska je odlučila da poveća svoja ulaganja u odbranu, što je deo šire strategije jačanja nacionalne bezbednosti. Ove promene su, između ostalog, uslovljene globalnim političkim i bezbednosnim izazovima, kao što su tenzije u Evropi i preispitivanje vojnih kapaciteta.
Pored toga, troškovi penzija takođe čine značajan deo budžetskog deficita. S obzirom na demografske promene i starenje stanovništva, pritisak na sistem penzijskog osiguranja raste. Veći broj penzionera u odnosu na aktivno stanovništvo stvara dodatne troškove koje vlasti moraju da pokriju.
U svetlu ovih izazova, švajcarska vlada se suočava sa potrebom da pronađe ravnotežu između povećanih izdataka i održavanja fiskalne stabilnosti. Iako su budžetski deficiti često viđeni kao negativni aspekt fiskalne politike, u trenutnim okolnostima, mnoge zemlje, uključujući Švajcarsku, smatraju da je neophodno investirati u odbranu i socijalne usluge kako bi se obezbedila sigurnost i blagostanje građana.
Keler-Sater je naglasila da će vlada nastaviti da prati situaciju i da će biti potrebno preduzeti odgovarajuće mere kako bi se osigurala stabilnost javnih finansija. Povećani vojni troškovi, zajedno sa potrebom za održavanjem penzionog sistema, predstavljaju izazov koji zahteva pažljivo planiranje i strategiju.
U isto vreme, švajcarska ekonomija se oporavlja od posledica pandemije, a vlada se nada da će se rast ekonomije nastaviti, što bi moglo pomoći u smanjenju deficita u budućnosti. Rast BDP-a može omogućiti veću fiskalnu fleksibilnost i manje zavisnosti od zaduživanja.
Međutim, ekonomisti upozoravaju da se moraju preduzeti mere za kontrolu troškova i povećanje efikasnosti javnih službi. Samo na taj način Švajcarska može očuvati svoj ugled kao zemlja sa stabilnom ekonomijom i uravnoteženim budžetom.
U zaključku, Švajcarska se suočava sa izazovima u vezi sa budžetskim deficitom koji je rezultat povećanih vojnog i penzionog troška. Dok vlada nastoji da pronađe rešenja za ove izazove, važno je održati fokus na dugoročnoj stabilnosti javnih finansija i ekonomskoj otpornosti. Samo kroz strateško planiranje i odgovorno upravljanje resursima, Švajcarska može osigurati sigurnu i prosperitetnu budućnost za svoje građane.
