Ruske trupe započele su invaziju na Ukrajinu pre dve godine, 24. februara 2022. Iako je reč o sukobu koji je nižim intenzitetom započeo 2014, i trajao od tada, a jedan od povoda za direktnu intervenciju februara 2022. verovatno je bila činjenica da je zvanični Kijev obelodanio odbacivanje Budimpeštanskog sporazuma iz decembra 1994. kojim je Ukrajina odustala od atomskog programa u vojne svrhe. Odnosi dve zemlje su zategnuti 2014, kada je oboren dotadašnji predsednik Ukrajine Viktor Janukovič. Razlog za nasilnu promenu vlasti bio je upravo problem spoljne orijentacije zemlje u perspektivi, a pošto je Janukovič oboren usledila je separacija Krima kao i bunt u oblastima Donjeck i Lugansk, a isto tako progon, pa čak i ubistva Rusa u Ukrajini.
Ruski predsednik Vladimir Putin prethodno je, bar od 2008, vrlo direktno, upozoravao da Rusija ne može da toleriše dalje približavanje NATO svojim granicama. Okidač za pokretanje akcije je verovatno bio nastup, govor, predsednika Ukrajine Volodimira Zelenskog 19. februara 2022. tokom Konferencije o bezbednosti u Minhenu, u kojem je pozivao Zapad da odustane od taktiziranja prema Moskvi i da se Ukrajini da nesumnjiv vremenski okvir za pristupanje NATO. Neposredno pre toga, Zelenski je odbacio sugestije nemačkog kancelara Olafa Šolca da Ukrajina proglasi neutralnost i da definitivno odustane od namere ulaska u NATO.
Invazija na Ukrajinu započela je u ranim jutarnjim satima 24. februara 2022. iz više pravaca. Sa severa, sa prostora Belorusije, put Kijeva, a ruske trupe dospeće, iz tog pravca, ubrzo do samog Kijeva i severoistočno do Černigova. Istovremeno, sa istoka, iz pravca Sumija ruske trupe kreću put Kijeva i dopiru do samog grada. Harkov se takođe tada našao pod opsadom. Paralelno se događao pokret ruskih trupa od Krima put severa. Vazdušni rat počeo je prvog dana invazije.
Desetine raketnih napada dogodilo se odmah širom zemlje, uključujući i krajnji zapad, poput Lavova. Sa manjim ili većim intenzitetom on sve vreme traje. Iako su invazione trupe dospele do kijevskih predgrađa i navodno su elitne ruske trupe ušle u grad, do očekivane promene, prevrata u Kijevu, ili u ukrajinskoj vojsci, nije došlo. Ukrajinci su pružili ozbiljan otpor kod Irpina, Hostomela, Buče, pa pokušaj opkoljavanja Kijeva, usled neočekivanog otpora ukrajinskih formacija, nije uspeo. Veliki konvoj ruskih oklopnih i tenkovskih jedinica, navodno dužine 64 kilometra, obustavio je dalje napredovanje 5. marta, našavši se na obodu ukrajinskog glavnog grada.
Opsade Černigova, Sumija, Harkova, i pored blizine ruske granice, bile su neuspešne i na tom potezu napredovanje je zaglibilo u gradskim borbama. Konačno, trupe Rusije, na severnom frontu, se povlače, do 7. aprila 2022. Sa jedne strane naišli su na neočekivani otpor, sa druge, suočili su se sa logističkim problemima oko snabdevanja i održavanja trupa dublje u neprijateljskom okruženju.
Od 13. maja, pritisak na Harkov je prestao. Grad je, inače, svega 35 km udaljen od granice Rusije. Na drugim frontovima, na jugu, manje na jugoistoku, od pravca otcepljenih Donbasa i Luganska, ruski prodor se nastavio. Herson je zauzet do 2. marta, a prodor je dalje nastavljen put Mikolajeva, Nikopolja i Zaporožja. Opsada Marijupolja, na Azovskom moru, započela je 26. februara. Grad je zauzet posle teških borbi, tokom maja.
Ruske trupe 26. februara pristupaju nuklearnoj elektrani Zaporožje. Uslediće međusobne optužbe zbog stvarnih ili navodnih oštećenja kompleksa. Konačno, međunarodni tim IAEA, predvođen Rafaelom Grosijem, 29. avgusta dolazi u elektranu kako bi razmotrili stanje i preduzeli mere. Ministarstvo odbrane Rusije 26. marta saopštava da je prva faza vojne operacije u Ukrajini „generalno“ završena i da će se ruske snage nadalje usredsrediti na oslobađanje regiona Donbasa, gde su operacije nastavljene.
Tokom zime, ukrajinska energetska mreža je znatnim delom razorena. Rusija je u više talasa gađala ukrajinsku energetsku infrastrukturu, a samo 15. novembra 2022. sa 85 projektila. U onome što je predstavljeno kao druga faza specijalne operacije, pošto su borbe u Marijupolju bile pri kraju, krajem aprila i tokom maja pažnja invazionih trupa je usmerena na potez Mikolajev – Odesa, uglavnom raketnim dejstvima. Meta su najviše objekti infrastrukture, posebno izgleda aerodromi.
Krajem 2022. godine Ukrajinci pokreću kontraofanzive na jugu i jugoistoku, a prema Harkovu je ofanziva Ukrajinaca počela još u septembru. Herson je prepušten, stari deo grada, Ukrajincima, 9. novembra. Naloženo je povlačenje ruskih snaga na istočnu obalu Dnjepra, a ukrajinske trupe u Herson ulaze 11. novembra. Paralelno, Rusija je proglasila aneksiju, pripajanje, četiri regiona jugoistočne Ukrajine – Donjecka, Luganska, Zaporožja i Hersona. Okvirno, 20 odsto teritorije Ukrajine, juna 2022. nalazi se pod kontrolom ruskih trupa.
U tom periodu, prema procenama, oko osam miliona građana Ukrajine je interno raseljeno. Zemlju je tokom prve godine ratnih dejstava, napustilo oko 8,2 milona ljudi. Generalna skupština Ujedinjenih nacija usvojila je rezolucije kojima je vojna akcija Rusije u Ukrajini osuđena, 2. marta 2022. i 23. februara 2023. godine. Postupno su uvođene sve obuhvatnije ekonomske sankcije Rusiji, a više od 1.000 zapadnih preduzeća povuklo se iz Rusije.
Pokazalo se, međutim, da je u tom smislu Rusija bila valjano pripremljena. Izvoz energenata je preusmeren, pa je Indija, recimo, prihvatila širok uvoz goriva iz Rusije. Ekonomske sankcije prema Rusiji doživele su potpuni fijasko, odnosno, utisak je da su posledice teže u zemljama Evropske Unije, makar u onima koje su zavisile od gasa iz Rusije. Gasovod Severni tok, izgrađen s ciljem snabdevanja Nemačke, preko Baltika, oštećen je 26. septembra 2022. u vodama danskog ostrva Bornholm. Nemačka je prethodno već objavila da ga neće koristiti, do daljnjeg, verovatno pod pritiskom.
Međunarodni krivični sud u Hagu (ICC) 17. marta 2023. izdao je nalog za hapšenje predsednika Putina i njegove saradnice, zbog, navodno, nezakonite deportacije dece. Nakon povlačenja iz Hersona i poraza kod Harkova, ruske trupe se prvih meseci i proleća 2023. godine koncentrišu na zauzimanje Bahmuta, u oblasti Donjecka. U junu 2023. godine Ukrajinci pokušavaju kontraofanzivu na jugoistoku, bez mnogo uspeha. Dana 24. juna, Vagner grupa započinje pobunu protiv Moskve, makar protiv vojnog vrha. Uslediće marš vojnih vozila prema severu, obustavljen 25. juna uveče.
Zapovedniku Vagner grupe, koja se posebno uspešnom pokazala u borbama oko Bahmuta, obećano je utočište u Belorusiji. Pomorska baza Sevastopolj gađana je 12. septembra 2023. godine i navodno su oštećena dva ruska vojna plovila. Desetak dana kasnije raketama je napadnut štab ruske Crnomorske flote u Sevastopolju, a potom je 26. decembra napadnut i navodno uništen veliki ruski desantni brod u bazi u Feodosiji, Novočerkask. Još 14. aprila 2022. komandni brod ruske Crnomorske flote – Moskva je potopljen, a Krimski most, glavna veza Kerča i Krima, oštećen je bar u dva navrata. Ukrajinci su ga napali 8. oktobra 2022. i ponovo 17. jula 2023. godine. Pokušaj ofanzive Ukrajinaca na jugu novembra/decembra 2023. ispostavio se kao fijasko. Avdejevka, veliko ukrajinsko uporište u oblasti Donjecka, pala je 17. februara 2024. godine, što je bio važan uspeh ruskih snaga.
Ukupno, više od sedamdeset zemalja slalo je pomoć Ukrajini, u ovom ili onom obliku. Čak pedesetak uputilo je pomoć u naoružanju ili vojnoj opremi. Evropska Unija dostavila je tako pomoć u vrednosti 3,1 milijarde evra, dok su SAD, koliko se zna, Ukrajini poslale pomoć u vrednosti 29,3 milijarde dolara. Naizgled paradoksalno, napad na Ukrajinu doveo je do daljeg širenja NATO-a. Tradicionalno neutralne zemlje Finska i Švedska zatražile su prijem u Alijansu, a Finska je postala članica u aprilu 2023. godine.
