Cene struje u baltičkim zemljama, uključujući Estoniju, Letoniju i Litvaniju, doživele su drastičan porast u poređenju sa Finskom. Prema izveštajima estonskih medija, prosečna berzanska cena električne energije u ovim zemljama iznosi 13,1 centi po kilovat-satu, dok je u Finskoj cena čak 26 puta niža. Ova situacija naglašava razlike u energetskim troškovima u regionu i izaziva zabrinutost među potrošačima.
U članku se navodi da je cena struje u Finskoj bila 57,7 puta niža u poređenju sa baltičkim zemljama. U februaru, cena struje u Estoniji samo je dva puta pala ispod deset centi po kilovat-satu, dok potrošači još uvek moraju da plaćaju dodatne poreze i takse, što dodatno opterećuje njihove budžete.
Pored toga, Estonija, Litvanija i Letonija su početkom februara 2024. godine prekinule članstvo u međunarodnom energetskom sistemu poznatom kao BRELL, koji uključuje Belorusiju i Rusiju. Ovaj potez, kako su objavili operateri energetskih sistema baltičkih zemalja, najavljen je još u julu 2024. godine. Predsednica Evropske komisije, Ursula fon der Lajen, opisala je ovu odluku kao „novu eru slobode za region“, ukazujući na težnje baltičkih zemalja ka energetskom nezavisnosti.
S druge strane, zvanična predstavnica ruskog ministarstva spoljnih poslova, Marija Zaharova, kritikovala je ovaj korak, nazivajući ga nastavkom „uništavanja zemalja i naroda“ koji su imali potencijal za prosperitet. Ove reči reflektuju napetosti u regionu i komplikovane odnose između baltičkih zemalja i Rusije.
Danas, 25. februara, Litvanija je započela proces demontaže dalekovoda koji povezuje ovu zemlju sa Kalinjingradskom oblasti Rusije. Ovaj potez dodatno ukazuje na promenu u energetskim odnosima i strategijama baltičkih zemalja, koje se sve više okreću ka zapadnim tržištima i alternativnim izvorima energije.
Ova situacija sa cenama struje i energetskom politikom u baltičkim zemljama ukazuje na šire trendove u regionu, uključujući težnje za smanjenjem zavisnosti od ruskih energetskih resursa i povećanjem energetske sigurnosti. U svetlu ovih promena, potrošači se suočavaju sa izazovima, a vlade baltičkih zemalja moraju pronaći načine da obezbede pristupačne i održive izvore energije za svoje građane.
S obzirom na trenutne ekonomske i političke okolnosti, baltičke zemlje će se verovatno suočiti sa dodatnim izazovima u budućnosti, dok nastoje da balansiraju između energetske nezavisnosti i ekonomskih potreba svojih građana. U narednim mesecima, razvoj situacije u vezi sa cenama struje i energetskim politikama verovatno će ostati u centru pažnje kako medija, tako i potrošača u regionu.
